Direktorka Safe on Socioal, kompanije koja se bavi obukom za sajber nasilje, Kira Pendergast, mislila je da je spremna na sve kada je njen posao u pitanju. Zlostavljanje, eksplicitne poruke, pretnje, na sve je to ona nailazila radeći sa tinejdžerima širom Australije gde živi i radi. Nije, međutim, očekivala da će joj gostovanje u jednoj školi ovog meseca potpuno promeniti perspektivu kojom gleda na sajber nasilje.
Samo nekoliko minuta nakon što je ušla na prvo predavanje, grupa dečaka počela je da dobacuje mizogine komentare ženama koje su se pojavljivale na prezentaciji koju je Pendergast puštala na projektoru. Mizogine uvrede karakteristične za današnje onlajn influensere.
Nastavnici su pokušali da ih smire, a onda je devojka u prvom redu dala poslednji komentar pun psovki, nakon čega je gošća napustila učionicu u suzama.
Ranije, ona bi povremeno pomenula da se društvene mreže za uzrast ispod 16 godina potpuno zabrane, međutim, danas je gotovo sigurna da je to jedino rešenje. Svoje iskustvo podelila je sa novinarima CNN-a, koji su svojim tekstom pokušali da se približe odgovoru na pitanje da li bi ta zabrana zaista bila adekvatan odgovor na sajber nasilje.
Na dnevnom redu Vlade Australije ove nedelje naći će se „vodeći svetski zakoni“, kako ih nazivaju, za brisanje naloga na društvenim mrežama – uključujući Snapchat, TikTok, Facebook, Instagram, Reddit i Iks – sa uređaja dece mlađe od 16 godina.
Ako se zakon usvoji, sudovi će imati osnova da izriču kazne od skoro 50 miliona australijskih dolara kompanijama društvenih mreža za koje se utvrdi da nisu preduzele razumne korake da spreče decu sa ograničenim uzrastom da koriste njihove usluge.
Ali kritičari nisu ubeđeni u to. Oni ističu da je ishitreni predlog zakona motivisan političkim manevrima uoči saveznih izbora. Ono što je još veća opasnost jeste da bi ovim zakonom, kažu njegovi kritičari, deca bila usmerena još dublje u neregulisane ćoškove interneta.
Sa druge strane, poslednjih meseci zabeležena su još dva slučaja suicida dece koja su se suočavala sa problemima sajber nasilja. Zagovornici zabrane zato ističu da, ukoliko zakon spasi makar jedan život, onda ga vredi uvoditi.
Konsenzus oko ovog pitanja se manje-više ustalio i među relevantnim političkim faktorima u Australiji, što je tamo retkost.
Liberalna opoziciona partija predložila je još u junu starosnu granicu na društvenim mrežama koju su podržali premijer, a potom i ostali lideri kako na saveznom tako i na državnom nivou.
„Želim da razgovaram sa australijskim roditeljima“, rekao je ovim povodom premijer Entoni Albanez u video snimku objavljenom na Instagramu. „Prečesto društvene mreže uopšte nisu društvene, i svi to znamo. Istina je da to nanosi štetu našoj deci“.
Struka kaže da nije pitanje da li društvene mreže imaju negativne efekte, već da li je potpuna zabrana pravi odgovor. Prošlog meseca, više od 140 stručnjaka poslalo je zajedničko pismo vladi u kojem se navodi da je zabrana neadekvatan odgovor na problem koji samo može da obezvolji kompanije koje drže društvene mreže da više investiraju u bezbednost dece.
Komitet koji istražuje društvene mreže u Australiji se složio, a njihov konačni izveštaj, nakon meseci javnih rasprava i stotina podnesaka, nije tražio zabranu. Umesto toga, preporučio je da se zakoni menjaju kako bi „efikasno doveli digitalne platforme pod australijsku jurisdikciju“ i da bi sve promene koje utiču na mlade trebalo da budu „planirane zajedno sa mladima“.
Roditelji u Australiji veruju da postoji dovoljno zlonamernog ponašanja u stvarnom životu i bez društvenih mreža, posebno u srednjoj školi, kada deca formiraju grupe, pa pritom nekoga i izopšte smatrajući da se ne uklapa.
Pendergast, edukator za sajber bezbednost, kaže da je videla dovoljno zločestog ponašanja tokom svojih predavanja i da zna da nešto treba da se promeni.
„Ako jednostavno pravilo poput zabrane može da zaštiti makar jedno dete i pomogne mu da izraste u snažnu, otpornu mladu osobu, nije li onda vredno toga?“ napisala je ona.
Tagovi
