Društvo u kom niko nije sam

Nedavno započeta kampanja pod nazivom „Dobro društvo“, koju regionalna SIGN mreža kod nas sprovodi kroz Trag fondaciju, bavi se pitanjima šta je potrebno za dobro društvo, kako se ono gradi i da li je to odgovornost države, medija, kompanija, civilnog sektora ili svih nas. U trećoj od četiri priče „Dobrog društva“, posvećene udruženjima građana koja se neumorno bore za pravednije, otvorenije zajednice, približićemo vam Centar za prevenciju samoubistva „Srce“.

Od kad postoji i društvo, postoje i tabui, oni koji iscrtavaju jasne granice između poželjnog, prihvatljivog i zabranjenog. Međutim, to što je neka tema označena kao tabu, ne znači da čovek prestaje da je misli. On samo prestaje da je deli sa drugima. Ako nešto ne smeš da radiš, osećaš ili pričaš, to neće nestati, već će sav teret nošenja sa tim pasti na tebe. A neki tereti su jednostavno preveliki za bilo kog čoveka. Srećom, postoje grupe ljudi koji se bore protiv zabranjenih tema, protiv stigmi mentalnog zdravlja i samoubistva,  i to čine najsnažnijim oružjem – razgovorom. Takva je grupa ljudi koja čini Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce“.

Centar „Srce“ osnovan je 1991. godine u Novom Sadu na inicijativu grupe profesora novosadskog univerziteta.  Iako su usluge centra prvobitno bile namenjene žrtvama rata, decenijama visoka stopa samoubistva među stanovništvom u Vojvodini u to vreme dostizala je alarmantne visine. Tako se „Srce“ ubrzo otvorilo i za „obične“ građane koji nisu bili direktno ugroženi ratom, ali koji su svejedno osećali preveliki teret svakodnevice. Od tada do danas, „Srce“ je tu za sve koji im se obrate putem telefona, elektronske pošte ili četa, za sve kojima je potrebno da ih neko čuje i razume.

„Ljudi često misle da je sigurnije ne pričati o samoubistvu sa onima koji razmatraju tu opciju. Naprotiv, razgovor može pomoći suicidalnim osobama da obrade teška osećanja, smanje nepodnošljiv teret, olakšaju dušu i sagledaju svoju situaciju iz druge perspektive. Spremnošću da saslušamo, šaljemo poruku da nam je stalo, da osoba nije sama“ – kažu iz „Srca“.

A koliko je onih koji pomisle da su sami? Nažalost, naša zemlja se nalazi pri vrhu rang liste kada je u pitanju stopa suicida u Evropi. Republički zavod za statistiku poslednji put je objavio istraživanja na ovu temu pre pet godina. Te 2015. godine, u Srbiji je stopa samoubistva (broj samoubistava na 100.000 stanovnika) iznosila 15,0. Prema istim, šokantnim podacima, na svakih 19 sati u Vojvodini jedna osoba izvrši samoubistvo. Ovaj društveni problem pogađa sve uzraste, ali je, zabrinjavajuće, u porastu među mladima, gde čini drugi uzrok smrti mladih od 15 do 30 godina.

Pritom, i najmanja brojka je već previše ako znamo da je samoubistvo u velikom broju slučajeva moguće sprečiti. „Ambivalencija, neodlučnost u odnosu na život ili smrt, izražena je kod suicidalnih pojedinaca. Mnogi od njih ne žele da umru već jednostavno da pobegnu iz nepodnošljive situacije iz koje ne vide nijedan drugi izlaz“– dodaju iz ovog centra.

Već skoro 30 godina, „Srce“ radi na potpuno volonterskoj bazi i tako godišnje oko 40 volontera uspe da odgovori na oko 5.000 poziva. Tokom 2019. zahvaljujući kampanji prikupljanja sredstava u okviru programa Akademija održivosti Trag fondacije, „Srce“ je uspelo da proširi radno vreme i da obezbedi pružanje podrške korisnicima svakog dana od 14 do 23h. Potom je nastupila pandemija i nametnula nove planove.

Tokom vanrednog stanja, Centar je prepoznao da je važno povesti razgovor na temu mentalnog zdravlja i psihološke bitke sa izolacijom i anksioznošću. Uz podršku Trag fondacije, usmerio je svoje aktivnosti na društvene mreže, omogućio podršku putem Instagram četa, obavio 1.300 online razgovora i održao brojna predavanja na te teme. Za „Srce“ su tako saznali i oni koji imaju problema, a do tada nisu znali da mogu nekome da se obrate za razgovor. Koliki je efekat pandemija imala na mentalno zdravlje svih nas, govori i činjenica da se po završetku vanrednog stanja, čim je Centar ponovo počeo sa telefonskom podrškom, desio drastičan rast poziva u odnosu na period pre marta. Iako je broj onih kojima je pomoć potrebna veći nego pre, Centar jednostavno nema kapacitete da produži radno vreme.

„Iako smo volonterska i neprofitna organizacija, nismo oslobođeni plaćanja zakupa poslovnog prostora, računa za struju, komunalije, telefon i ostalih troškova koji su neophodni da bismo obavljali redovne aktivnosti. Naša najveća želja je da uvek budemo tu za što veći broj ljudi, da proširimo radno vreme na 24 sata, kao i da steknemo uslove za podršku uživo, licem u lice. To ne možemo bez podrške“ – kažu iz centra.

Ako nas nečemu Centar „Srce“ uči, to je da se dobro društvo bazira na solidarnosti i podršci. Podržite i vi one koji podršku pružaju drugima – volonterski, donacijom ili širenjem vesti o radu „Srca“.