Rektorski kolegijum Univerziteta se oglasio o četvrtom zahtevu studenata: Evo šta treba država da uradi

Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu usvojio je zaključak u vezi sa četvrtim zahtevom studenata u blokadi, zasnovan na, kako se navodi, principima na kojima je neophodno da se zasnivaju institucionalna rešenja u vezi sa finansiranjem visokog obrazovanja.

Prošireni rektorski kolegijum UB navodi da „budući da je funkcionisanje visokog obrazovanja pitanje koje se direktno tiče tri grupe aktera – države, studenata i visokoškolskih ustanova – neophodno obezbediti ispunjenje četvrtog zahteva plenuma studenata, uključujući i deo zahteva koji se odnosi na pokriće troškova studenata po osnovu školarine, tako što bi se, izmenom zakona i drugih propisa i odgovarajućim finansijsko-pravnim aranžmanom između države i studenata, osiguralo da država studentima pokrije trošak plaćene školarine u iznosu od 50 odsto“.

„Potrebno je obezbediti punu autonomiju univerziteta i fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija u pogledu utvrđivanja visine školarine, njene naplate u punom iznosu i raspolaganja punim iznosom tako stečenih prihoda kao sopstvenim sredstvima, i to na način definisan opštim aktima univerziteta i fakulteta, što predstavlja jedan od suštinskih preduslova autonomije univerziteta garantovane članom 72. Ustava Srbije, a u skladu sa članom 71. Zakona o visokom obrazovanju“, navodi se pod u saopštenju Proširenog rektorskog kolegijuma UB.

Dodaje se da svim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija treba obezbediti pokriće punog iznosa stalnih troškova, kao i punog iznosa troškova po osnovu prava zaposlenih u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje.

„Takođe, potrebno je obezbediti pokriće troškova materijala fakultetima najmanje u iznosu srazmernom udelu budžetskih prihoda, koje fakulteti ostvaruju od Ministarstva prosvete u zbirnom iznosu prihoda svakog fakulteta, koji čine budžetski prihodi od Ministarstva prosvete i sopstveni prihodi od školarina“, naglašeno je u saopštenju.

Utvrđeni modalitet ispunjenja zahteva studenata, kako piše u saopštenju, ne sme da dovede do pada budžetskih ni sopstvenih prihoda niti jedne visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, u odnosu na iznos koji bi bio ostvaren bez ispunjenja zahteva studenata.

Takođe, u saopštenju se posebno naglašava da je „neophodno u budžetu Republike obezbediti sredstva za izjednačavanje osnovice za obračun plata zaposlenih u visokom obrazovanju sa osnovicom za obračun plata zaposlenih u ustanovama drugih nivoa obrazovanja“.

Prošireni rektorski kolegijum podsetio je da je, u vezi sa tim, Senat Univerziteta u Beogradu 2022. godine doneo Platformu o pravnim, akademskim i materijalnim aspektima finansiranja visokoškolskih ustanova.

„Bez rešavanja navedenih problema bio bi doveden u pitanje redovan rad Univerziteta“, istakao je Prošireni rektorski kolegijum i naglasio da će Univerzitet u Beogradu, kao i do sada, aktivno učestvovati u izradi propisa u oblasti visokog obrazovanja.

U skladu sa tim, inoviran je Nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je Univerzitet izradio u decembru 2024. godine, a koji će biti upućen Ministarstvu prosvete.