SINGAPUR – Engleska je uklonila gotovo sva ograničenja usled koronavirusa. Nemačka je omogućila vakcinisanim osobama da putuju bez karantina. Italijani više ne zahtevaju da se napolju nose maske. Šoping molovi u Singapuru su otvoreni.
Osamnaest meseci nakon pojave koronavirusa, vlade u Aziji, Evropi i Americi ohrabruju ljude da se vrate svojim dnevnim navikama i da naprave tranziciju ka novoj normalnosti u kojoj su podzemna železnica, restorani i aerodromi ponovo puni. Sve češće se može čuti mantra: „Moramo da naučimo da živimo sa virusom.“
Sve to uprkos upozorenjima naučnika da su ovakve strategije možda i malo preuranjene. Pojava sve zaraznijih sojeva znači da su ranjive čak i bogate nacije, koje imaju velike zalihe vakcina.
Zvaničnici prihvataju da su pojedina zatvaranja i restrikcije neophodni. Ljudi su usredsređeni na izbegavanje teških bolesti i smrti, a ne na izbegavanje zaražavanja. A i zemlje sa ambicijama da potpuno iskorene kovid razmatraju koje su im opcije.
„Neophodno je da kažete ljudima iskreno: Biće mnogo slučajeva“, kaže Dejl Fišer, koji predvodi Nacionalni komitet za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti pri Ministarstvu zdravlja Singapura. „To je deo plana – moramo da ga pustimo.“
Mesecima su mnogi u Singapuru, gradu-državi u Jugoistočnoj Aziji, razmatrali svaki detalj svakog novog slučaja kovida. Bio je skoro opipljivo strašan trenutak kada su brojevi zaraženih prvi put postali dvocifreni. Sa zatvorenim granicama, postojao je osećaj poraza, jer čak ni najstrože mere nisu urodile plodom.
„Naš narod je umoran od ove borbe“, napisala je grupa ministara u eseju objavljenom u listu „Straits Times“ u junu. „Svi se pitaju: kada će se i kako ova pandemija završiti?“
Zvaničnici u Singapuru zato su napravili plan da postepeno olakšaju restrikcije.
Sve te mere sada su pred velikim testom. Pojavilo se nekoliko slučajeva epidemije poteklih iz karaoke-kafića i velike luke, pa je 20. jula Singapur opet vratio neke mere, uključujući i zabranu sedenja u restoranu.
Singapur je potpuno vakcinisao 54 odsto svoje populacije i ugledao se na Izrael, u kojem je u tom trenutku bilo 59 odsto vakcinisanih. Izrael se okrenuo borbi protiv teških slučajeva, premda je i tamo zabeležen veliki skok u broju slučajeva, i sada ih ima i po nekoliko stotina svakog dana. U toj zemlji je nanovo uvedena obaveza nošenja maski u zatvorenom prostoru.
„To je važno, ali ume da iznervira“, kaže Dani Levi (56), državni službenik iz Izraela, u razgovoru ispred bioskopa u Jerusalimu. Rekao je da će nositi masku u bioskopu, ali da je frustriran što su restrikcije ponovo uvedene iako za širenje nove varijante nisu krivi izraelski građani, već slabo testiranje i puštanje putnika iz inostranstva.
Majkl Bejker, epidemiolog sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu, kaže da zemlje koje biraju prečice ugrožavaju nevakcinisane građane.
„Meni je iznenađujuće što političari misle da znaju dovoljno o tome kako će se ovaj virus ponašati, toliko dovoljno da već sa sigurnošću izgovaraju ‘Da, moći ćemo da živimo s njim'“, kaže Bejker, jedan od stručnjaka zaduženih za sprovođenje kovid-strategije Novog Zelanda.
U dobrom delu zemalja u razvoju takođe se beleži sve veći broj infekcija, što znači da virus ima više prilike da se reprodukuje, a to, opet, povećava rizik od novih mutacija i bržeg širenja. Svega jedan odsto ljudi u siromašnim zemljama dobilo je jednu dozu vakcine, prema projektu Our World in Data.
U Americi, države kao što su Kalifornija i Njujork imaju veliku stopu vakcinacije a od nevakcinisanih osoba zahtevaju da nose maske u zatvorenom prostoru; neke druge, kao Alabama i Ajdaho, imaju nisku stopu vakcinacije ali ne nameću maske. Neke škole i univerziteti planiraju da traže od svih studenata na kampusu da budu vakcinisani, ali pojedine savezne države zabranile su javnim institucijama da propisuju takva ograničenja.
U Australiji, pojedini političari su nedavno poručili da zemlja mora da preseče: ili će stalno nametati ograničenja, ili će naučiti da živi s infekcijama. Oni kažu da Australija treba da batali taj „nulti“ pristup za kovid.
Gledis Beredžiklijan, čelnica australijske države Novi Južni Vels, odmah im je uzvratila. „Nijedna država niti narod ni u jednoj zemlji ne može da živi sa delta sojem dok nam je stopa vakcinacije toliko niska“, kaže ona. Svega oko 13 odsto Australijanaca starijih od 16 godina je potpuno vakcinisano.
Premijer Skot Morison takođe se udaljio od promene protokola. Nakon što je isprva najavio plan u četiri faze za povratak u normalan život, sada poručuje da delta varijanta iziskuje odlaganje tog plana na neodređeno vreme.
Na mestima gde su vakcine dostupne već mesecima, države su se pouzdale u svoje obimne programe za inokulaciju kao adut protiv pandemije.
Nemci koji su potpuno imunizovani u prethodnih šest meseci mogu da jedu u restoranima bez negativnog testa na koronu. Oni mogu i da se sreću bez ikakvih ograničenja i da putuju bez obaveznog dvonedeljnog karantina.
U Italiji, maske su obavezne isključivo ako ulazite u prodavnice ili tamo gde ima mnogo ljudi, mada ih i dalje mnogi nose. Devetnaestog jula, Engleska je eliminisala skoro sve restrikcije uprkos rasta infekcija delta sojem, posebno među mlađim ljudima. Vlada apeluje na građane i njihovu „ličnu odgovornost“.
U Singapuru, gde su krajem jula beležena u proseku 153 nova slučaja dnevno – deset puta više nego svega dve sedmice ranije – to je samo usporilo, ali ne i zaustavilo planove o faznom otvaranju.
„Morate da građanima ponudite osećaj napretka“, kaže Ong Je Kugn, ministar zdravlja Singapura. „A ne da odjednom sve otvorite i onda svi polude.“
Tagovi
