(Beta) – Demokratska stranka (DS) osudila je danas ponovno uništavanje murala posvećenog ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, koji je u petak obnovljen na Platou kod Filozofskog fakulteta.
U saopštenju se navodi da je mural uništen nepunih 12 sati od njegovog obnavljanja.
„Uništavanje murala sa likom Zorana Đinđića u samom centru Beograda u najmanju ruku predstavlja akt vandalizma i političkog ekstremizma. Podstaknuti mržnjom i najprizemnijim porivima koje podstiče Srpska napredna stranka kao generator nasilja u našem društvu, vandali su pribegli još jednom rušilackom piru prema Zoranu Đinđiću, kao simbolu vrednosnog sistema koji, s razlogom, doživljavaju kao pretnju“, navodi se u saopštenju.
DS zahteva od policije da u najkraćem roku otkrije ko je to uradio i spreči dalje izgrede.
„Lakše je to otkriti nego ko je spalio Vesićevu knjigu i ubeđeni smo da će, ukoliko bude postojala politička volja, počinioci vrlo brzo biti otkriveni“, dodaje se u saopštenju.
Tagovi
Neuropsihijatar
Srbija je u ozbiljnom problemu zbog dela svoje populacije kojoj smeta sve sto je pametno, kulturno, pristojno i obrazovano. Zato smo tu gde jesmo, i zato mladi, sposobni, obrazovani beže. TRULIMO!!!!! UBRZANO!
Bobby
Око лика и дела Др. Зорана, очигледно, нити је постојао, нити постоји друштвени консензус. Многи који су ово на цивилизован начинм требали да реше, нису то урадили. Стога увек постоји бојазан да ће се цртање мурала, постављање споменика,... исл. у навијачком маниру, завршити са оваквим последицама. Др. Зоран је за једне еталон демократије, показни пример политичара реформатора, човек неизмерне енергије и елоквентности, док је за друге родоначелник пропасти свега што је до тада била српска привреда, руководилац онима који су сматрали дотадашње радно законодавство најозбиљнијом препреком страним инвестицијама, он чији су министри неизоставни део свих криминалних приватизација и неко ко је пљачку приватне имовине прогласио за "разбијен акваријум" или "скувану чорбу" ! Потпуно је јасно из ког разлога ДС покушава да се члан и председник њихове партије представи постхумно у оваквом светлу, али је, са друге стране, потпуно јасно да не мали број оних који су "губитници" Др.-ових реформских дела не желе ни да га се сећају, а камоли гледају. У свкаом случају меродавна процена места и улоге Др. Зорана у историји Србије тек предстоји, а из ове перспективе се да претпоставити да она свакако неће бити онаква каквом је данас види ДС и ту би много помогло уколико би до тог момента престали да Др. Зорана "натурају" као свеошштег идола, свим осталима.