Dualno stručno obrazovanje – obrazovanje za budućnost

Iz OECD je nedavno stigla informacija da ova organizacija pokreće međunarodnu inicijativu za procenu stručnih veština učenika u programima stručnog obrazovanja, odnosno uvodjenje PISA testa za stručno obrazovanje (tzv. PISA VET).

U prvoj fazi, inicijativa će se fokusirati na učenike koji tek treba da završe početne strukovne programe u oblastima poslovanja i administracije, automehatronike, za  električara, u oblasti  zdravstva i turizma i ugostitelјstva. Pored nivoa stečenih stručnih veština, procenjivaće se i veštine zapošlјivosti. Glavni cilj je ustanoviti u  kojoj meri su nastavni planovi i programi u stručnom obrazovanju tržišno relevantni, imajući u vidu činjenicu da stručno obrazovanje za osnovni zadatak ima školovanje kadrova u skladu sa potrebama privrede.

Nešto malo ranije, tokom prošle godine, evropski eksperti u razvoju stručnog obrazovanja, u okviru Evropske nedelje veština, razmatrali su budućnost stručnog obrazovanja u Evropi u  kontekstu značaja za razvoj evropske privrede. Medju ključnim porukama koje su ovi eksperti istakli jesu da sistem stručnog obrazovanja u Evropi ima problema sa atraktivnošću i procenom kvaliteta, da je neophodno nastavnim planovima i programima obezbediti učenicima veštine za budućnost, odnosno pridodati im informatičke alate, kao što su veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost.

Konstatovano je i da stručnom obrazovanju generalno nedostaje fleksibilnost, koja sputava veće učešće poslodavaca i više inovacija u programima obrazovanja, što ometa razvoj veština, neophodnih za buduću karijeru učenika u stručnom obrazovanju.

Za stručno obrazovanje u Srbiji opredeljuje se tradicionalno dve trećine svršenih osnovaca, odnosno oko 45 hilјada učenika (od oko 67.000 koliko ih u proseku polaže završni ispit). Ovako veliko interesovanje mladih za stručno obrazovanje nameće obavezu sistemskog sagledavanja njegovog trenutnog stanja i mogućnosti i pravaca u kojima ono treba da se razvija.

Dualno obrazovanje je učenje kroz rad pre svega na radnom mestu u kompaniji, a zatim i u srednjoj stručnoj školi. Učenici su u posebnom obrazovno-radnom odnosu sa poslodavcem i za to primaju određenu naknadu. Od kompanija se očekuje da imenuju instruktore koji će biti licencirani za rad sa učenicima.

U Srbiji je većina poslodavaca dugi niz godina bila primorana da ulaže svoje kapacitete i resurse u dodatnu obuku kadrova jer se praktična nastava i profesionalna praksa u srednjim stručnim školama izvodila na način koji nije bio odgovarajući i nije davao očekivane efekte u vidu usvajanja veština i razvoja kompetencija. Iz tog razloga, Privredna komora Srbije je pre desetak godina pokrenula inicijativu za uvođenje modela dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Republike Srbije, kao rešenje koje donosi obostranu korist, kako učenicima tako i poslodavcima.

Dualno obrazovanje je prisutno u ponudi škola u gradovima i opštinama gde poslodavci iskažu potrebu i mogućnost za prijem učenika na učenje kroz rad, jer se ono isključivo uvodi na zahtev privrede. Uključivanje u dualno obrazovanje je dobrovoljno i namenjeno je onim poslodavcima koji u tome vide sistemski način da dugoročno reše problem nedostatka kompetentnih kadrova kroz sopstveno investiranje u obrazovanje.

U uslovima nedostatka kvalifikovane radne snage za obavljanje određenih proizvodnih zanimanja, relevantnih za izvozno orijentisane grane industrije, još uvek velike nezaposlenosti mladih (naročito sa srednjim nivoom obrazovanja), velikim udelom mladih koji niti rade, niti se školuju, sistemom stručnog obrazovanja koji ne prati potrebe tržišta rada u potpunosti, kao i velikog odliva kadrova, privrednim subjektima nije lako da drže korak sa zahtevima četvrte  industrijske revolucije i da budu konkurentni na međunarodnom tržištu.

Upravo dualno obrazovanje ima za ciljeve obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinos jačanju konkurentnosti privrede Srbije, kao i omogućavanje zapošljavanja po završenom obrazovanju.

Benefiti dualnog obrazovanja za poslodavce su višestruki. Naime, poslodavci koji imaju učenike u dualnom obrazovanju neće imati potrebu da prilikom zapošljavanja novih radnika izdvajaju znatna sredstva za organizovanje dodatnih obuka ovih radnika, jer buduće zaposlene mogu odabrati među učenicima koji su učenjem kroz rad u njihovim objektima već stekli potrebna stručna znanja i veštine. Na taj način se smanjuju troškovi selekcije novih kadrova i skraćuje  se vreme uvođenja u posao novog radnika.

Takođe, aktivnijim angažovanjem poslodavaca u izradi opisa poslova kao prvih koraka u pripremi novih standarda kvalifikacija, daju se inputi da se nastavni planovi i programi usklađuju sa poslovno-tehnološkim procesima i generalno se proces obrazovanja stavlja u funkciju rasta i razvoja privrede. Kroz dualno obrazovanje poslodavci mogu da utvrde koji mladi su zainteresovni za obučavanje i za složenije poslove. I naravno, investiranje u obrazovanje je promovisanje društvene odgovornosti kompanije.

Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno iz auto industrije), prehrambene, tekstilne drvne, građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja (logistika i špedicija, avio saobraćaj). Privreda najviše traži profile bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, operater mašinske obrade, ali su potrebni i trgovci, kao i kuvari i konobari. Traženi su i tehničari mehatronike, tehničari za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, kao i mehaničari motornih vozila.

Nešto malo više od 6000 učenika je već završilo dualno obrazovanje. Istraživanja na odabranom uzorku su pokazala da se oko 50 odsto  ovih učenika po završetku svog obrazovanja zaposlilo u struci i da je oko 25 odsto  njih ostalo da radi upravo u kompanijama u kojima je i realizovalo učenje kroz rad.

Učenici ističu da su se brzo socijalizovali, tj. privikli na industrijsku kulturu, da su stekli radne navike i samopouzdanje, da su bili u mogućnosti da i sami predlažu neka poboljšanja i izmene u proizvodnom procesu I da je dobro to što su starije kolege ozbiljno uvažavale njihove predloge. Boravkom u realnom radnom okruženju naučili su se odgovornosti i timskom radu i shvatili da se zbog njihovog nezalaganja ili lošeg rada mogu ugroziti drugi članovi kolektiva. Ovi učenici znaju da im dualno obrazovanje povećava mogućnost zaposlenja po završetku škole  – u struci pre svega, u toj kompaniji  kojoj je realizovano učenje kroz rad, ali i mogućnost pokretanja sopstvenog posla.

Razvoj dualnog stručnog obrazovanja u Srbiji još uvek traje. Njegovo dalje unapredjenje  zahteva duži boravak učenika u kompanijama, tj. najmanje u obimu  od 60% ukupnog kurikuluma. Da bi ovo moglo da se realizuje, potrebno je ispunjenje sledećih preduslova:

• „Vlasništvo“ nad dualnim obrazovanjem mora imati privreda , a ne srednje škole kao do sada.
• Upisna politika se mora izmeniti, tj. kompanije moraju birati učenike za dualno obrazovanje. To znači da se učenik prvo „upisuje“ u kompaniju, a nakon toga u školu, kompanije postavljaju kriterijume za odabir učenika, fleksibilnije se formiraju odeljenja (sa manjim brojem učenika)…
• Profesionalna orijentacija učenika mora biti intenzivnija. Potrebne su jasne procedure profesionalne orijentacije po osnovnim školama, obaveza i osnovnih škola i učenika da realizuju profesionalnu orijentaciju već od šestog razreda, promocija zanimanja koja su privredi potrebna…
• Revizija kurikuluma u skladu sa potrebama privrede – „uži kurikulumi“ u skladu sa potrebama privrede, orijentisani ka zanimanjima ili kreiranje užih kvalifikacija, fleksibilnost u kurikulumima mogućnost da se prilagodjavaju potrebama I mogućnostima kompanije (u tom kontekstu posebni kurikulumi za dualno obrazovanje a posebni za klasično školovanje)

Priredna komora Srbije, na čiju inicijativu usled zahteva privrede je i počeo razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji, nastaviće, uz podršku Austrijske razvojne agencije i Švajcarske oganizacije za saradnju i razvoj, da pronalazi rešenja i mogućnosti za fleksibilnije stručno, pre svega dualno obrazovanje, kako bi se kadrovi razvijali u skladu sa potrebama privrede.