Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić se osvrnuo na reakcije koje je izazvala njegova izjava data u emisiji Pregled dana na NewsmaxAdria da, kako je portal Nova.rs preneo, “Kosovo nije naše i da to treba što pre treba shvatiti” i rekao da „ne znači da je u pravu, ali da ne može da prihvati da su drugi, koji različito misle, nosioci istine“.
„Živimo u atmosferi gde se svako ko se drzne da kaže nešto drugačije, odmah proglašava izdajnikom ili preletačem. Samo sam odgovarao na pitanje šta mislim da je najadekvatnije za budućnost Srbije i Srba na KiM“, rekao je Kostić za portal Nova.rs.
Predsednik SANU je ponovio da je, bez obzira na bilo čiji zaključak, korisno razmenjivati mišljenja, odnosno ući u neku vrstu ozbiljnijeg i otvorenijeg razgovora.
„Nijedna vrsta konstruktivne razmene mišljenja pre svega o toj budućnosti, ali i prošlosti nikome neće smetati ukoliko se želi razgovar“, rekao je Kostić.
„Ovako, ako se iznova pokreće sumnja u to da je neko plaćenik, onda taj razgovor nema nikakvog smisla. Sve vreme se zalažem da ljudi u Srbiji počnu da razgovaraju, ali na to se ne pristaje. To je neka vrsta ‘zabranjene zone’. Ne sme se reći to i to, a sme ovo ili ono…“, ocenjio je Kostić.
Vladika Grigorije je posle izrečenog stava poručio Kostiću da nije u pravu, a predsednik SANU je u pomenutoj emisiji neimenovanom vladiki poručio da bi “trebalo da se ostavi parola zbog kojih se Srbi osećaju herojski“.
„Odgovorio bih još personalnije, ali nisam znao da je vladika Grigorije u pitanju. Rečeno mi je da je to stav jednog vladike, ali štiteći tada još uvek neobjavljeni razgovor sa Grigorijem, novinarka nije htela da saopšti o kome se radi“, objasnio je Kostić.
„Neka bude reakcija na moju izjavu. Ali, ja sam rekao da Kosovo nije naše još pre šest godina u jednom intervjuu. Šta se čekalo tih šest godina da počne da se razgovara i kaže da li je naše ili nije? Da li je neko do kraja pročitao taj intervju? Jer, u sledećoj rečenici kažem da se prava ljudi koji žive na Kosovu i naša umetničko-kulturna baština moraju braniti zubima i noktima“, rekao je Kostić.
„Bukvalno je tako rečeno. Ali, ta rečenica nikog nije interesovala. Dakle, neko ni ne pročita šta sam rekao do kraja, a reaguje… Neka bude i ovoga puta tako“, izjavio je Kostić, koji je u pomenutoj emisiji još dodao da dok je “on bio ovde, neki drugi i njihova deca, koji će se pronaći u njegovoj izjavi, bili su ušuškani u inostranstvu”.
S druge strane, kako prenosi Nova.rs, proslavljeni reditelj Emir Kusturica više puta je proteklih godina ponovio da “ne bi dao ni pedalj Kosova, jer je to najveća pljačka u 20. veku.
„Imamo mnogo motiva da verujemo da je Kosovo bila jedna civilizicijska tačka. To možemo da detektujemo preko arheoloških iskopina. Imamo numizmatičare koji tvrde da je novčić sa likom cara Lazara bio legura najplemenitijih metala koji postoje. Ako Kosovo nije naše, zašto nam ga otimaju“, upitao je svojevremeno Kusturica.
Ocenio je da na “to veliko pitanje ne mogu da odgovore, kao što ne mogu da odgovore niti na pitanje zašto je na dnu Gazivoda srednjovekovna crkva”.
„U toj crkvi je freska Jelene Anžujske. Jedino rešenje jeste u traženju rešenja. Imamo situaciju gde oni imaju svoje lične karte, granice, udaraju nam carine koje hoće… Taj posao, koji većina Srba ne shvata, davno je obavljen. Ali, još uvek postoji Rezolucija 1244, nada da naša vlast neće priznati Kosovo i da im neće dati stolicu u Ujedinjenim nacijama“, ocenio je svojevremeno Kusturica za N1.
Da se na KiM dogodio zločin predsednik SANU je ukazivao, kako je rekao, znatno pre Emira Kusturice.
„Nisam ja postavio prelaze na nekakvim granicama. Da li je Kosovo moje? Duboko sam ubeđen da Kosovo jeste moje. Koliko je Kusturičino toliko je i moje, ako ne i više. Ali, Kosovo je moje na nekom metafizičkom nivou“, zaključio je Vladimir Kostić.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
Bobby
Ја једино не могу да разумем, како се то у нас, Срба, увек јављају овакви ликови, па још и председници високих друштвених институција као што су научне, који тврде очигледно, да део наше суверене териоторије у овом тренутку није под контролом Републике Србије и да то треба схватити ! И да на основу тога, ми треба да започнемо друштвени дијалог о томе, да ли је то окупација, или је то заиста нека нова држава, како се то научнику приказало ? Како се, рецимо такви научни ликови, за више од два века нису, рецимо, појавили у Шпанији ? И како то, и данас, скоро па више од два века, Шпанска академија наука не реагује оваквим иступима, да би о Гибралтару требало да се разговара ? Оно што ја знам за свог живота, је да није, за изјаве за које нисам био савременик, молим да ме коригују. И тако Шпанија и дан данас то сматра делом своје територије, чак и насупрот свим оним Шпанцима који су се тамо изјаснили да не желе назад у Шпанију. Али, ето, и дан данас, без таквих разговора, авиони ЊКВ за слетање на Гибралтар не могу користити шпанску територију, већ прилазе са стране мора. Или рецимо, Јапанска академија наука (не знам тачно да ли се уопште тамо тако нешто и назива), али рецимо неки тамошњи пандан истоветној творевини у Србији, па да каже да се мора разговарати о Јужним Курилима ? Не, тога нема, а јапански амбасадор одмах трчи у МСП Русије да уложи протест приликом ондашње посете Д. Медведева Јужним Курилима. Интересантно. На Кипру такође. Разговоре су започели, али су они застали јер су засновани управо на супротном од онога што се Костићу приказало у српском случају, а то је суверенитет и територијални интегритет Кипра. И тако још много примера широм планете, али позива на разговор у циљу "конструктивне будућности" о окупираном, нигде, осим у Срба, њихових: председника, министара и научника ! Стога би првенствено требало да сагледамо шта су заиста интенције оваквих ликова ? Да ли су они заиста генији, умни људи,... који се ето, како нам се посрећило, појавише само код нас, или су им интенције друге природе, рецимо да на том питању остваре неке личне амбиције ? За: Вучиће, Вулине, Дачиће, Костиће,... знамо, па хајде да им нађемо пандане у тим земљама са идентичним проблемима, па да видимо где су тамошњи "конструктивни дијалози о будућности" застали ? А ако их тамо већ нема, онда бих радије да их пошаљемо прво тамо да реше те вишевековне проблеме, по: Европи, Америци, Индонезији, Микронезији, ... итд. па када све то успешно спроведу, исто одраде и у Србији.
Snežana
Dva puta sam procitala tekst,mogu samo da kažem BRAVO.