Šta su Ukrajinske mineralne sirovine i zašto ih Tramp toliko želi: U petak potpisivanje sporazuma?

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u petak doći u Belu kuću, kako bi potpisao sporazum o retkim zemljanim mineralima, koji bi zapravo bio otplata duga za američku pomoć u odbrani od ruske invazije.

Iza prošlonedeljnih varnica između ova dva lidera, stajalo je nešto na šta svetska javnost nije ni slutila, nešto mnogo složenije. Nije Zelenski bio razočaran samo zato što Tramp pregovara sa Putinom, umesto sa njim i Evropom, a američki predsednik nije bio „kivan“ samo zbog novca koji su SAD dale Ukrajini za odbranu.

Napetost među njima je vladala jer su razgovarali o ovom sporazumu i jer je, kako je Zelenski rekao, Tramp vršio pritisak na njega da potpiše taj ugovor kojim bi „zadužio narednih 10 generacija Ukrajinaca da ga otplaćuju“.

Prema izveštajima svetskih medija, pre svega Financial Timesa, Tramp je prvobitno od Zelenskog tražio da potpiše ugovor kojim bi Ukrajina SAD dala pravo na prihod od eksploatacije rethih zemnih metala, nafte i gasa, u uznosu od 500 milijardi dolara. Tim ugovorom SAD bi imale udeo od 100 odsto vlasništva nad ukrajinskim fondom za eskploataciju prirodnih resursa.

Međutim, posle velikog negodovanja Ukrajinaca i evropskih lidera – svetski mediji sada pišu da je dogovor za koji Tramp tvrdi da je postignut, i koji bi Zelenski „trebalo da potpiše“ u petak, nešto povoljniji za Ukrajinu od prvog koji je Vašington predložio.

Novi dogovor uključuje zajedničko vlasništvo nad fondom za razvoj ukrajinskih mineralnih resursa. SAD od Ukrajine traže ključne komponente za baterije, proizvodnju titanijuma i retke zemljane metale, koji se koriste u elektronici, vetroturbinama, oružju i drugim modernim proizvodima. Međutim, ovaj ugovor ne bi davao Ukrajini dugoročne bezbednosne garancije, koje je Kijev želeo da dobije.

Pojedini detalji ugovora ostali su nepoznati i nejasni – uključujući vlasnički udeo SAD u ukrajinskom fondu za razvoj mineralnih resursa.

„Čuo sam da dolazi u petak. Razmem da je to veoma velika stvar. Svakako je u redu sa mnom ako on to želi“, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu kada su mediji kasno sinoć preneli vest da su uslovi za sporazum postignuti. 

Upitan šta će Ukrajina dobiti sporazumom, Tramp je odgovorio: „350 milijardi dolara, vojnu opremu i pravo da se bori“.

„Dosta dugo smo pregovarali o tom dogovoru i raznim drugim stvarima. Kasnije ćemo tražiti i opštu bezbednost Ukrajine. Mislim da tu neće biti problema. Mnogo je ljudi koji to žele, a razgovarao sam i sa Rusijom o tome. Čini se da nemaju problema sa tim. Mislim da razumeju i kada to budemo uradili, oni se više neće vraćati na staro“, dodao je Tramp.

Dok su se SAD i Ukrajina približavale postizanju sporazuma, ruski predsednik Vladimir Putin je predložio sporazum o razvoju ruskih mineralnih resursa – kojim bi bile uključene i ukrajinske teritorije koje su trenutno pod ruskom okupacijom. „Nema sumnje da Rusija ima, i to želimo da istaknemo, znatno više resursa ove vrste od Ukrajine“, rekao je Putin.

ŠTA SU KRITIČNI MINERALI?

Kritični minerali su metali i druge sirovine potrebne za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda, posebno onih koji su povezani sa tranzicijom na zelenu energiju, ali i potrošačkom elektronikom, veštačkom inteligencijom i oružjem, piše Gardijan.

Navala za tim mineralima nastala je zbog žurbe da se zaustave klimatske promene i da se upotreba fosilnih goriva zameni zelenom energijom. Među njima su kobalt, bakar, litijum, nikl, koji služe za proizvodnju električnih vozila i izgradnju vetroturbina. Isti minerali se koriste za mobilne telefone, centre podataka veštačke inteligencije i oružja (kao što su recimo borbeni avioni F-35).

Vrednost kritičnih minerala je porasla transformacijom svetske ekonomije i tehnologije. Takođe, i geopolitička konkrentnost za pristup njima raste.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je 2023. da je te godine tržište minerala dostiglo duplo veću vrednost u odnosu na pet godina ranije. Očekuje se da će se potražnja udvostručiti do 2030. i utrostručiti do 2040. godine ako zemlje budu pratile energetsku tranziciju kao što su to i najavile.

KOJI MINERALI SE SMATRAJU KRITIČNIM?

Godine 2022. Američki geološki zavod (USGS) objavio je listu od 50 minerala koji su „ključni za nacionalnu bezbednost, ekonomiju, razvoj obnovljive energije i infrastrukture“. Među njima su aluminijum, cirkonijum, arsen, barilijum, kobalt, litijum, grafit, indijum, talur i dr.

Lista se ažurira na svake tri godine, što znači da će ove godine biti novih.

ŠTA SU RETKI ZEMLJANI ELEMENTI?

Retki zemljani elementi su podskup od 17 kritičnih minerala koji se na različite načine koriste u proizvodnji mobilnih telefona, električnih vozila, sistema za navođenje projektila i druge elektronike.

Uprkos njihovom nazivu, većina nije tako retka, ali je njihovo vađenje i prečišćavanje dosta teško i ekološki veoma destruktivno, što znači da se eksploatišu u retkim delovima sveta, najčešće u Kini.

Među njima su evropijum, koji se koristi za kontrolne šipke nuklearnih elektrana, disporzijum, grandolinijum i prazeodimijum, koji se koriste za mobilne telefone, gadolinijum, holmijum i iterbijum se koriste u laserima.

KOJE KRITIČNE MINERALE UKRAJINA IMA?

U članku koji je 2022. godine napisala predsednica ukrajinskog udruženja geologa, Hana Livenceva, piše da Ukrajina sadrži oko 5 odsto svetskih mineralnih resursa, uprkos tome što pokriva samo 0,4 odsto površine planete. Ta zemlja ima složenu geologiju koja obuhvata sve tri glavne komponente zemljine kore. 

Prema ukrajinskim podacima zemlja ima nalazišta 22 od 34 minerala koje je EU identifikovala kao kritične, a među njima su retke zemlje kao što su lantan, cerijum, neodimijum, erbijum i itrijum.

Pre početka rata bila je ključni izvoznik titanijuma, sa 7 odsto globalne proizvodnje u 2019, prema Evropskoj komisiji. Ima i 500.000 tona rezervi litijuma i jednu petinu svetskog grafita, koji je ključna komponenta za nuklearne elektrane.

Prema procenama ukrajinskih istraživačkih centara Rusija, koja je okupirala jedan deo ukrajinske teritorije, pod svojom kontrolom drži oko 40 odsto metalnih resursa. Rusi su takođe zauzeli najmanje dva ukrajinska nalazišta litijuma, jedno u Donjecku, drugo u Zaporožju.

ZAŠTO DONALD TRAMP TOLIKO ŽELI UKRAJINSKE KRITIČNE MINERALE?

Ime tog razloga je kratko: Kina. Više nego ikada, Kina je svetska fabrika kritičnih minerala. To znači, koliko god izvozila, ona ostaje glavna tačka u lancu snabdevanja. 

Većina svetskih kapaciteta za preradu kritičnih minerala nalazi se u Kini. Prema IEA, udeo Kine u rafinaciji je oko 35 odsto za nikl, 50-70 odsto za litijum i kobalt i skoro 90 odsto za retke zemljane metale. Oni dominiraju u ovom poslednjem.

Tramp je nametanjem visokih carina na kinesku robu, praktično poveo trgovinski rat sa Kinom. Tako da je pristup SAD kritičnim mineralima potencijalno ugrožen. Čitav svet se bori za rudnim bogatstvom, a ako ih se SAD ne dočepaju, neko drugi će.