Zašto žene češće lažu o godinama od muškaraca? Počevši od ovog na prvi pogled bezazlenog pitanja, Suzan Sontag je 1972. istraživala nešto što je nazvala „dvostrukim aršinima starenja (1)“. Što se tiče zavođenja, postoje dva paralelna muška modela, „mladić“ i „zreo čovek“, a samo jedan ženski: model „mlade žene“. U meri u kojoj se to uopšte priznaje, naročito među srednjom i višom klasom, što je starija, žena ulaže sve više energije (i, ukoliko je u prilici, novca) kako bi nastojala da zadrži privid mladosti.
Međutim, obezvređivanje ostarelih žena ne tiče se samo toga koliko su udaljene od mladalačkih standarda lepote. Ono se odnosi i na jednostavan protok godina koji umanjuje mogućnost žena da budu mlađe od svojih potencijalnih partnera. Ova matrica starosne razlike omogućava određenim muškarcima da kasnije dobiju potomstvo i pruža im sigurnost da će u starosti o njima voditi računa sposobnija (mlađa) partnerka. Obraćajući se ženama, Suzan Sontag pokazuje šta bi one mogle da dobiju ukoliko bi „govorile istinu“ i „dopustile da im se na licima vidi sve što su preživele“: emancipaciju od mladalačkih normi.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM IZDANJU MOND DIPLOMATIKA KOJE SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK OD ČETVRTKA 18. JULA
