Bila je sreda, jedanaest sati uveče, Fric je dremao u spavaćoj sobi, Dobrila se izležavala i čitala nešto na telefonu, a ispod stola u trpezariji, Profesor je žmurio i polako tonuo u san, dok su oči Kineza Lija bile širom otvorene, preplašeno je buljio u donju stranu daske od stola. I samo što je Profesor utonuo u svoje snove, Kinez Li je izvukao desnu ruku iz vreće za spavanje i povukao Profesora za levu ruku. Onda je Profesor otvorio oči, pogledao u Kineza Lija, i rekao: „Ceo dan si imao na raspolaganju za razgovor.“ Onda je Kinez Li rekao: „Nemoj da se ljutiš, toliki me je nemir uhvatio da ne znam šta da radim, ako bi hteo da mi prepričavaš neki film?“ Tu je Profesor pitao: „Šta te toliko brine?“ Onda je Kinez Li rekao: „Izmešali su mi se strahovi od poreske službe, sa jakim uzbuđenjima od raznih ideja za neke radove koje bih da radim.“ Onda je Profesor rekao: „Čekaj malo da razmislim koji film bih mogao da ti sad prepričavam.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 23. MARTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
