„Nema tu tajne. Rad, rad i samo rad“.
Zvuči otrcano, ali tako je pre početka Olimpijskih igara u više intervjua Igre u Tokiju najavljivao trener najboljih srpskih tekvondistkinja i čovek koji je sa Milicom Mandić Srbiji doneo jedino zlato u Londonu, Dragan Gale Jović.
I posle tog zlata Milica je na sličan način govorila o svom uspehu.
„Godine rada, znoja i suza bile su moj put do zlata“.
Prošlo je devet godina od kako je dvadesetogodišnja tekvondistkinja upoznala javnost u Srbiji sa tekvondoom. U međuvremenu su svi uspeli i da je penzionišu, nakon ispadanja u četvrtfinalu OI u Rio de Žaneiru i dodatnog odlaganja Igara u Tokiju zbog koronavirusa.
Ona nije odustajala. Samo je radila, radila, radila.
Činjenica da je jedna od lošijih crta našeg mentaliteta kada je sport u pitanju – pametovanje i rečenica „znaš šta bi ti trebalo da uradiš“ – postala prisutna i u tekvondou, bila je još jedna pobeda Milice Mandić.
Iako oni koji su je izgovarali nisu to tako shvatali.
Ali ko je od nas pre Londona – a to se uspehom Tijane Bogdanović u Riju dodatno pojačalo – znao koliko poena donosi udarac u glavu, koliko poena donosi udarac rukom u telo ili šut iz okreta u glavu? Ko je znao za šta se dobijaju kazneni poeni?
Malo ko.
A onda su Milica i Tijana sport učinile nacionalnim. I to nije unapredilo samo naš sport.
Na ovim Olimpijskim igrama prvu medalju u istoriji američkog tekvondoa osvojila je Anastasija Zolotić, čiji su roditelji srpskog porekla, ali je odlučila da se bori pod zastavom Sjedinjenih Američkih Država, zemlje u kojoj je rođena.
Ona je, pišu mediji, totalno poludela za tekvondoom upravo onda kada je Milica Mandić postala olimpijska šampionka.
I zato je ovo njeno novo finale važno za sve.
Kao dokaz da je forma prolazna – bude i prođe, pa se vrati – ali je klasa večna. Ona ju je pokazala i u prvom kolu lako poslavši kući protivnicu iz Etiopije, i kada je preokrenula borbu protiv nezgodne Poljakinje i kada je izgledalo da je na ivici ambisa, pa odnekle provlačila nogu do glava svojih protivnica.
Tako je i sa onima koji su je otpisali.
Delovalo je da imaju argumente, a onda je ona odnekle izvukla nogu i pogodila ih u glavu.
„Ja samo radim ono što volim najviše na svetu“, rekla je pre Olimpijskih igara.
Ili kako kaže njen trener: „Nema tu tajne.“
Još jedna medalja za Srbiju. Milica Mandić je opet olimpijska šampionka. Drugo olimpijsko zlato u karijeri, prva naša sportistkinja posle raspada Jugoslavije koja je osvojila dva zlatna odličja na Olimpijskim igrama (uključujući i timske sportove).
Tagovi
