„Dvadeset dana sam ga molila da na album stavi ‘Kad mi dođeš ti’. Na kraju je rekao ‘Ajde, staviću je i ne mogu te više slušati'“: Supruga Olivera Dragojevića o životu sa slavnim muzičarem

Vesna Dragojević, supruga Olivera Dragojevića, koja se nikada nije medijski eksponirala, tek sada je dala svoj prvi intervju otkako je ostala bez slavnog supruga.

Ona je za hrvatski Ekran specijal otkrila kako je izgledao suživot s čovekom čije su pesme obeležile živote širom regiona, prenose mediji.

Porodica Dragojević uspomenu na Olivera sačuvaće tako što će na jedno mesto skupiti sve njegove nagrade koje će uskoro biti izložene u Oliverovom muzeju u rodnoj mu Veloj Luci.

„Toliko je nagrada dobio da verovatno ni sam ne bi znao koliko ih je imao. Imali smo u stanu jednu sobu u kojoj je bio njegov klavir, kauč, televizija i po policama su bile njegove nagrade koje više nismo imali gde stavljati pa smo nabavili providne kutije u koje smo odlagali papirne nagrade, zahvalnice i titule za počasne građane. Kada sam tu sobu nedavno sređivala, bila sam zatečena brojem nagrada koje sam pronašla. Nisam imala pojma šta je sve dobio i gde je sve bio počasni građanin. On bi vam te nagrade doneo u ruksaku i nikad se nije time hvalio niti mi govorio o tome“, započinje Vesna.

Dodaje da bi Oliveru jedna od dražih nagrada sigurno bila ona koju je primio posthumno, a reč je o nagradi “Miljenko Smoje”, kog je obožavao.

„Kod kuće se nisu slušale njegove pesme niti se govorilo o muzici. Oliver se nikada nije nešto posebno pripremao za koncerte niti je vežbao, a nije previše slušao ni našu muziku. Slušao je uglavnom na Jutjubu strane pesme. Mi smo u kući stvarno ponekad mislili da on nije normalan jer se tako ležerno ponaša kad je reč o koncertima, turnejama, albumima, a na kraju bi sve odlično ispalo…“, govori Vesna i ističe:

„Nisu ga zanimale ni novine ni slikanje za novine, bila mu je važna samo muzika, govori Vesna za hrvatske medije i kasnije tokom razgovora naglašava koliko je Oliver živeo za muziku“.

O muzici je najviše razgovarao sa sinovima Dinom, Damirom i Davorom. Zatvorili bi se u sobu iz koje su najčešće dopirali zvuci omiljenih mu italijanskih pesama i muzičara, a na repertoaru je često bio i Michael Buble.

Ona ističe da su ona i Oliver imali različit ukus.

„Džez mi je bio užas, a Oliver je voleo jazz. Rekla sam mu jednom: “Molim te objasni mi šta je to džez, kako se to svira, meni to izgleda kao da pogrešno sviraju…” On mi je samo rekao da najbolje da o tome uopšte ni ne razgovaramo. Mene su zanimale neke druge stvari, medicina, psihologija i nas dvoje nismo puno razgovarali o muzici“, opisuje Vesna svoj život s Oliverom.

U muziku mu se nikada nije mešala i priznaje da je samo jednom intervenisala u odabiru pesama za album.

„Bilo je to kad mu je naš prijatelj Vinko poslao dve pesme. Oliver je snimio demo snimke i bile su to pesme “Samo ti” i “Kad mi dođeš ti”, a on je odlučio “Samo ti” da stavi na album, a za ovu drugu je rekao da je neće jer mu je tih deset koje je odabrao sasvim dosta. Dvadeset dana sam ga kumila i molila da na album stavi “Kad mi dođeš ti”. Na kraju je rekao: Ajde, staviću je i ne mogu te više slušati“, uz smeh se priseća.

„Jednom je otvorio moj ormar i ovako mi rekao: “Ja imam dva para pantalona jer mogu obući samo jedne, a druge su mi u ormaru, a kad ćeš ti moći svu ovu garderobu iznositi, kad ćeš ti to sve obući?”. Kad bi nam došli gosti u kuću, pozvao bi ih u sobu i pitao: “Ima li i vaša žena ovoliko garderobe u ormaru? Njegova garderoba svela bi se na dva para traperica te crne i bele majice. Čitam ja tako njemu jedan članak u kojem piše da su i Steve Jobs i Mark Zuckerberg kupili i nosili 50 istih majica, a Oliver mi na to kaže: “Pa eto ti! Vidiš šta ti ja govorim ceo život, kao i ostali pametni ljudi – treba mi samo crna i bela majica, jedno odelo i dve košulje”. I tako je bilo celi život s njim, sve je bilo jednostavno; od odeće do hrane, od razgovora do planova, sve je bilo jednostavno. Onakav kakav je bio na sceni, način na koji je spontano komunicirao s publikom, eto, takav je bio i kod kuće. Nije bilo razlike između njega u kući i na sceni“, setno govori Vesna.

Porodica nikada nije doživljavala Olivera kao slavnog pevača, a Vesna se izbegavala da se eksponira u javnosti. Kaže da je samo jednom sedela u prvom redu na Oliverovu koncertu, i to u Parizu u Olompiji.

„Pratila sam ga na koncerte u Americi, Milanu, Rimu, Parizu i Londonu, a po Hrvatskoj malo manje. U Lisinskom sam svih pet koncerata provela malo u garderobi, malo po hodniku pa malo u ćaskanju s muzičarima i gostima. Nije mi bilo drago doći na koncert i sad da ja kao njegova žena sedim u prvom redu, nisam bila takav tip. Nisam se volela eksponirati, nekad vidim žene pevača pa na svakoj slici vidite tu ženu iza njega, to mi nije drago videti. Šta ću ja svaki dan svima pokazivati da sam ja njegova žena? Ja sam se samo skrivala“, priznaje Vesna.

„Pre sam mislila kako ga vole samo oni koji mu dolaze na koncerte, ne morate svako voleti i taj oproštaj tako me šokirao da ja još uvek ne verujem da se to moglo dogoditi. Imam osećaj da je to bio oproštaj od jedne cele epohe, od čoveka, oproštaj od jedne cele generacije Splićana koje Dalmacija gubi i s njima se gubi taj identitet, a Oliver je bio još taj zadnji koji je bio tu da sačuva taj identitet. Tako sam ja doživela taj oproštaj, zadnje bi rekla da je to bio oproštaj od pevača“, s tugom u glasu govori.

Ona se prisetila da je celi ispraćaj bio spontan i, kada su porodici predložili da se Split od Olivera oprosti kao što se oprostio od Ive Tijardovića i Ante Trumbića, oni su pristali ni ne sluteći kako će to izgledati.

Nakon Oliverove smrti porodica je zaštitila njegovo ime, a uspomenu na njega čuvaće nizom projekata koje planiraju, ali i muzejom koji će biti u njegovoj rodnoj Veloj Luci

„Mislila sam tu će biti 500 ljudi koji na rivi u to doba piju kavu i mi ćemo proći do katamarana i to je to. Međutim, kad smo došli na rivu, bila sam u šoku. Nisam ni slutila da će u luci biti brodovi koji su nas pratili celim putem do Vele Luke, bilo je spontano, bilo je aplauza, pevanja, plakanja, a mi smo od crkve do katamarana išli sat vremena. A šta ću vam govorit, najduža šetnja rivom u životu“, rekla je.

Nakon Oliverove smrti porodica je zaštitila njegovo ime, a uspomenu na njega čuvaće nizom projekata koje planiraju, ali i muzejom koji će biti u njegovoj rodnoj Veloj Luci.

„Muzej će se nalaziti u staroj zgradi od opštine. Vlada je na jednoj od sednica donela odluku da se povuku sredstva iz EU jer unutar te zgrade su bioskop i muzička škola, taj je prostor zapušten, a jedna od prostorija unutar te zgrade biće i muzej. Takođe, i u Splitu bi trebao biti audiovizualni centar posvećen Oliveru, a kasnije će se taj materijal iz Splita preseliti trajno u Velu Luku. Imamo puno projekata u planu, ali o tome kada za to dođe vreme“, otkriva Vesna.

Za kraj je odgovorila i na pitanje kako bi ona volela da ljudi pamte Olivera:

„Pitali su ga jednom je li on muzičar, a on je odgovorio da je on čovek. Mislim da je on bio sve to skupa i sad, kad vidim sav taj ego u njegovom poslu i na estradi, vidim koliko je on bio normalan. Eto, želim da ga ljudi takvog i pamte“.