Dvadeset firmi proizvodi 55 odsto svetskog plastičnog otpada

Dvadeset kompanija proizvodi više od polovine celokupnog svetskog plastičnog otpada od proizvoda za jednokratnu upotrebu.

One su najviše odgovorne za raspirivanje klimatske krize i stvaranje ekološke katastrofe, otkriva novo istraživanje australijske Mindero Fondacije.

Među svetskim kompanijama koje su odgovorne za 55 posto globalnog otpada od plastične ambalaže su i državne i multinacionalne korporacije, uključujući naftne i gasne gigante i hemijska preduzeća, piše Gardijan pozivajući se na nalaze te studije.

Tih 20 globalnih kompanija, kako se precizira, učestvovalo je sa više od jedne polovine u stvaranju 130 miliona metričkih tona plastičnog otpada koji je bačen 2019. godine.

Indeks proizvođača plastičnog otpada Mindero Fondacije prvi put otkriva i koje kompanije proizvode bačene plastične predmete – od maski za lice do plastičnih kesa i boca- koji na kraju svog kratkog veka zagađuju okeane ili se spaljuju ili bacaju na deponije.

Takođe otkriva da je Australija na čelu liste zemalja s najvećom proizvodnjom plastičnog otpada od predmeta za jednokratnu upotrebu po glavi stanovnika, ispred Sjedinjenih Država, Južne Koreje i Britanije.

Naftna kompanija Ekson mobajl je najveći zagađivač kada je reč o ovoj kategoriji plastičnog smeća, koja u globalnoj „planini“ otpada učestvuje sa 5,9 miliona tona, navodi se u analizi u čijoj su izradi učestvovale i partnerske firme Vud Mekenzi, Londonska škola za ekonomiju i Institut za životnu sredinu u Stokholmu.

Najveća svetska hemijska kompanija Dau, sa sedištem u SAD, proizvela je 5,5 miliona tona plastičnog otpada, a kinesko preduzeće za naftu i gas, Sinopek, 5,3 miliona tona.

Jedanaest kompanija, zagađivača plastičnim otpadom, ima sedište u Aziji, četiri u Evropi, tri u Severnoj Americi, jedna u Latinskoj Americi i jedna na Bliskom Istoku. Njihovu proizvodnju plastike finansiraju vodeće banke, među kojima su glavne Barkliz, HSBC, Benk ov Amerika, Sitigrup i JPMorgan Čejs.

Plastika za jednokratnu upotrebu se pravi gotovo isključivo od fosilnih goriva, koja su generator klimatske krize, i spada među neke od materijala koji su najteži za recikliranje što na kraju za posledicu ima da stvaranje globalne planine otpada. Samo 10 do 15 procenata plastike za jednokratnu upotrebu se reciklira širom sveta svake godine, konstatuje se u studiji.