Do 1941. Kraljevina Jugoslavija nije bila u žiži zaraćenih blokova, ali je u martu te godine i ona došla na red. Knez Pavle Karađorđević, tadašnji regent, i Cvetkovićeva vlada pod njegovim uticajem bili su za pristup Trojnom paktu. Srpski nacionalisti i jedan broj generala, kao i većina naroda, bili su protiv. Pristup Trojnom paktu potpisan je u Beču 25. marta 1941. Sutradan, 26. marta, organizovane su masovne demonstracije u Beogradu u otporu prema Paktu, Hitleru i Trećem rajhu. U cik zore 27. marta izvršen je vojni puč, svrgnuti su knez Pavle i vlada. Maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević preuzeo je kraljevsku vlast; formirana je nova, pučistička vlada s vazduhoplovnim generalom Dušanom Simovićem na mestu premijera. Aprilski rat je trajao jedanaest dana pre nego što je Jugoslavija kapitulirala. Zemlja je raskomadana između sila Osovine i njihovih satelita. Desetog aprila proglašena je NDH.

Drugi svetski rat je Srbiji i Srbima doneo rascep, dublji i krvaviji od svih dotadašnjih. Četnici i partizani. Jugoslovenska vojska u otadžbini protiv Narodnooslobodilačkog pokreta. Monarhisti (lojalisti) protiv komunista (revolucionara). Prozapadnjaci protiv prosovjeta. Brat na brata. Sin na oca. Drug na druga. Krvi do kolena. Pobedu su odneli Titovi partizani. Komandant JVuO zarobljen je, osuđen i streljan 1946. Po nalazima istoričara Srđana Cvetkovića, u revolucionarnom teroru koji je usledio ubijeno je oko šezdeset hiljada ljudi u Srbiji. Još najmanje toliko je čamilo po zatvorima u dugogodišnjim robijama. Imovina je oduzimana, zemlja nacionalizovana, uveden je obavezan otkup poljoprivrednih proizvoda, žita pre svih. Rascep u narodu nikad nije premošćen. Niti su omraze presahle. Rane krvare potomcima i dan-danji. Dočim, nismo jedini. Slično je bilo i kod Francuza, Poljaka, Grka… Veoma slično. Ako je za ikakvu utehu.

Početkom šezdesetih godina proteklog veka, i crkva nam se raskolila. Srbi u rasejanju otišli su na dve strane. Nasuprot beogradskoj patrijaršiji stvorena je Slobodna srpska pravoslavna crkva. Prvo u SAD, zatim i u Kanadi, Australiji, zapadnoj Evropi. I u ovom slučaju, radilo se o ideološkim nepomirljivostima. Pomirenje je nastupilo početkom devedesetih. Bar u formalnom, ako ne i u suštinskom, smislu.

ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.