Uloga HR sektora je od izbijanja pandemije dobila na značaju. Kako ste vi rukovodili krizom, šta se promenilo, i kako ste se suočili sa „novom normalnošću“?
Poslednjih deset godina, HR je munjevitom brzinom prešao put od “administrativne podrške” do temelja na kom je smeštena cela korporativna kultura organizacije. Značaj svakog zaposlenog vrtoglavo je porastao – danas je jasno da su sve fenomenalne priče o inovacijama, poslovnim rezultatima i pozitivnom uticaju na društvo, u biti priče o ljudima i njihovim postignućima unutar kompanija.
U vreme krize značaj HR-a se praktično udesetostručava. Osim primarne uloge, da bude oslonac i podrška zaposlenima, na HR-u je i da da preporuke i definiše okvire novog načina rada u datim okolnostima. Zato smo već sredinom februara oformili krizni tim na nivou obe države, sa zadatkom da predvidi sve moguće scenarije i pripremi plan koji će osigurati neometano poslovanje tokom epidemije. Najkraće rečeno, dve stvari su obeležile rad kompanija u 2020: agilnost i empatija. Prva je transformisala poslovanje, druga je očuvala kolektiv.
Koje ste promene uočili kod zaposlenih, kako se menjalo raspoloženje, kada je bilo najviše straha, da li su se ljudi sada već navikli na ovu situaciju?
Prvi talas pandemije, obeležio je egzistencijalni strah. On je po prirodi intenzivniji i kraće traje. Poslednjih pola godine prisutno je nezadovoljstvo usled odsustva kontrole. Iako zvuči benignije, ovo je zapravo mnogo veća pretnja po psihu ljudi, jer uslovi u kojima trenutno živimo – nošenje maski, prinudna socijalna distanca, ponovno uvođenje policijskog časa u nekim zemljama predugo traju, a kraj se još uvek ne nazire sa sigurnošću.
U stresnim situacijama kakva je pandemija, ljudima su potrebni empatija i razumevanje. Za umor, anksioznost, balasniranje između poslovnog i privatnog života, koje ponekad ne deli čak ni zid. Jako je važno da budemo tu jedni za druge – kao čovek prema čoveku i da saslušamo. Niko od nas se nije navikao na ovu situaciju, niti će, ali smo u ovome zajedno i nema tog izazova iz kog nećemo izaći jači i bolji.
Kakve promene ste uveli kao direktor ljudskih resursa, a kako ste upravljali krizom u oblasti komunkacija kako bi se adaptirali na situaciju?
Sposobnost kompanija da pruže osećaj pripadnosti, pouzdanosti, da je svako od nas važan i podržan je ono zbog čega želimo da budemo deo određenog kolektiva. Ova godina je bila ključna za nas u HR, jer je pokazalo koliko su čvrsti temelji korporativne kulture koju smo gradili. Nedavno sprovedeno interno istraživanje je pokazalo da je tokom pandemije poverenje zapsoslenih u menadžmnet kompanije poraslo za skoro 10%, što potvrđuje da se trud isplatio. Ključnu ulogu u tome odigrala je jasna, transparentna i kontinuinirana svakodnevna komunikacija prvenstveno na internim, a potom i eksternim kanalima. Briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih nam je od prvog dana bila najveći prioritet i to smo nastavili da pokazujemo na različite načine. Mali znaci pažnje, kakva je sms poruka, lično obraćanje u kome ćete pokazati koliko cenite nečiji trud i zalaganje u ovo izazovno vreme, puno znače.
Koje ste pouke izvukli iz pandemije? Čime će se HR i PR sektor baviti u narednom periodu kako bi se smanjili efekti krize i kako se vi spremate za to?
Ispod straha i neizvesnosti koje kriza nosi, krije se potencijal za pozitivne promene i prilika da uradimo stvari za koje nikada nismo mislili da su moguće. Jedan od najboljih primera je prelazak na režim rada od kuće, koji smo sproveli u rekordnom roku od svega nekoliko dana za više od 80% naših zaposlenih, uključujući i kolege iz korisničkog servisa. Verujem da su upravo režim rada od kuće i fleksibilnost stvari koje će obeležiti novu normalnost. Da bi to funkcionisalo kako treba, važno je dobro definisati ciljeve i uspostaviti očekivavnja menadžmenta i zaposlenih. Vođeni tom idejom, već smo zasukli rukave i postavili okvire za naredno poglavlje agilnog poslovanja, razvoj novih digitalnih platformi za rad i detektovanje, učenje i razvoju novih veština kojima ćemo u narednom periodu kreirati bolji svet.
Tagovi
