Dve trećine građana (69%) smatra da u Srbiji u značajnoj meri postoji diskriminacija, a njih 50 odsto kao najizloženije diskriminaciji vidi Rome, a potom žene (33%), LGBT populaciju (33%), osobe sa intelektualnim poteškoćama i mentalnim smetnjama (33%) i siromašne (31%), pokazali su rezultati istraživanja Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji.
Izveštaj o istraživanju, čiju je promociju i štampu podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru Nemačke razvojne saradnje, predstavljen je na godišnjoj konferenciji poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković.
Poređenje podataka iz aktuelnog istraživanja i istraživanja iz 2016. godine pokazalo je da se broj građana koji prepoznaju diskriminaciju povećao za tri odsto. Takođe, četvrtina ispitanika navela je da se diskriminacija, prema njihovom mišljenju, povećala.
„Ovi podaci ne moraju nužno da ukazuju na to da je diskriminacija u Srbiji prisutnija nego ranije, već se mogu tumačiti kao pokazatelj da su građani Srbije svesniji diskriminacije određenih društvenih grupa, što je prvi i važan korak u borbi protiv ove pojave“, rekla je tim povodom Aleksandra Dimić Ugrinaj, vođa projekta Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa, koji sprovodi GIZ.
„Uspešnost i održivost mera suzbijanja diskriminacije znatno zavisi od podrške, odnosno stava građana i njihovog odnosa prema marginalizovanim grupama. U tom pogledu značajan je podatak da se 79 odsto učesnika istraživanja izjasnilo da diskriminacija ne sme da postoji bez obzira na to o kojoj se grupi građana radi. Takođe, čak 46 odsto učesnika istraživanja smatra da poslodavci moraju da zapošljavaju određeni broj pripadnika diskriminisanih grupa, dok 38 odsto podržava uvođenje mera koje podrazumevaju povoljniji položaj prilikom upisa u srednje škole“, objasnila je Dimić Ugrinaj.
Učesnici istraživanja ocenili su takođe da se diskriminacija najčešće ispoljava u oblasti rada i zapošljavanja (74%), socijalne zaštite (30%), zdravstva (29%) i obrazovanja (20%). Zabrinjavajući podatak iz izveštaja odnosi se na porast broja građana koji se u slučaju diskriminacije ne bi obratili nijednoj instituciji za pomoć (41%). Većina njih kao glavni razlog tome navodi nepoverenje u institucije, s tim što se čak 22 odsto ispitanika izjasnilo da bi se obratilo povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
„Izveštaji o percepciji, stavovima i iskustvima građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji predstavljaju važan izvor informacija za sve aktere čiji je zadatak prevencija i suzbijanje diskriminacije i unapređenje ljudskih prava. U tom smislu naš projekat sarađuje sa kancelarijom poverenice za zaštitu ravnopravnosti i drugim partnerima na nizu istraživanja, programa i edukacija koji se, između ostalog, tiču zapošljavanja, zdravstvene i socijalne zaštite i prava na obrazovanje Roma i drugih marginalizovanih grupa“, zaključila je Dimić Ugrinaj.
Projekat Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa pokrenut je 2018. godine sa ciljem da podrži aktivnosti koje država Srbija preduzima ili planira u okviru Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016?2025.
U istraživanje Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, koje je sprovela agencija Faktor plus, bilo je uključeno 1.200 građana i građanki starijih od 15 godina. Izveštaj o istraživanju pokazao je i da građani s jedne strane ocenjuju da mediji u najvećoj meri (59%) podstiču, odnosno dovode do diskriminacije, dok istovremeno 84 odsto građana medije vidi kao instituciju koja može da smanji diskriminaciju. Odmah zatim, kao značajne u pogledu smanjenja diskriminacije učesnici istraživanja vide porodicu (78%), školu, Vladu i same građane.
Tagovi
