(Beta) – Dok je Srbija nabavljala vakcine sa svih strana, u komšiluku su čekali na pomoć Zapada ili čak smatrali ruske vakcine „provokacijom“, ali sada se u regionu sve glasnije postavlja pitanje gde se završava briga o zdravlju građana a počinje geopolitika i da li se to dvoje nužno mešaju, piše Dojče vele (Deutsche Welle – DW) na makedonskom.
Navodeći da „na Zapadnom Balkanu većina ljudi može samo nemoćno da prati kako masovna vakcinacija teče u Srbiji ili nekim dalekim zemljama“, autor ocenjuje da mnogima to dođe kao „deža vi“ (deja vu), nakon decenija kada se, tokom Hladnog rata, gledalo na Istok ili Zapad, i zbrajalo koliko atomskih bombi imaju Amerikanci, a koliko Sovjeti.
Danas je tema da li čekati zapadne vakcine ili poručili kineske i ruske, i da li bi ova druga opcija naljutila saveznike iz SAD i EU. Debata je naravno teoretske prirode, jer su ljudi širom regiona, sa izuzetkom Srbije, vakcine videli koliko i onomad atomske bombe, navodi se u tekstu.
DW navodi da u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i na Kosovu imunizacija nije ni počela, i ne zna se tačno kada će.
Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, dodaje se, te zemlje spadaju među najpogođenije koronom kad se uzme u obzir broj smrti prema broju stanovnika a ni jedna od njih nema vakcine. Zvaničnici obećavaju da će nešto stići do kraja meseca. Albanija do sada ima simboličnih 2.000 doza.
Navodeći da je „izuzetak Srbija gde se vakciniše brže nego u EU“, DW dodaje da odgovor na pitanje kako Srbija može ono što ne može ostatak regiona, po mišljenju lokalnih političara, leži u geopolitici.
„Srbija kupuje vakcine iz Rusije, ali mi smo kao država orijentisani prema Evropskoj uniji“, rekao je ove sedmice makedonski ministar ekonomije Krečnik Bekteši.
Sličnu stvar zastupa i albanski premijer Edi Rama koji je ponudu Moskve da isporuči vakcinu Sputnjik V nazvao „provokacijom“.
Dok bi Srbija trebalo da do kraja februara ima ukupno dva miliona doza, najvećim delom iz Kine, u susedstvu su odlučili da se oslone na međunarodni sistem raspodele vakcina Kovaks, kao i solidarnost Evropske unije i njenih članica, navodi DW.
Tri članice NATO u regionu – Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija – najpre demonstrativno nisu razmatrale kineske ili ruske vakcine. To se promenilo tek kad je postalo jasno da se uzalud čeka vakcina sa Zapada i kada je pritisak javnosti postao prevelik.
„Zaboravite birokratiju, dajte odobrenje za rusku, kinesku ili bilo koju vakcinu, sve su dobrodošle! Molićete na kolenima da vam pošalju vakcine“, poručila je makedonskim institucijama lekarka Tatjana Gurzanova preko Fejsbuka. Sve je više takvih dramatičnih apela.
U međuvremenu Crna Gora očekuje 50.000 doza Sputnjika V, a Skoplje je u ponedeljak konačno poručilo 200.000 komada od kineskog Sinofarma.
Tako ni zdravstvena kriza nije mogla da prođe bez geopolitičkih natezanja u ovom regionu koji ljudi posmatraju kao zapad Istoka i istok Zapada.
Iako je kasnio mesecima i zaradio oštre kritike u javnosti, makedonski premijer Zoran Zaev očito je osećao potrebu da se pravda jer poručuje kineske vakcine.
„Želim da potvrdim da smo vodili razgovore sa našim strateškim partnerima, NATO i Vašingtonom, i zaključili da nabavka cepiva iz Kine nije geopolitičko pitanje, već pravo svake suverene države“, rekao je Zaev u jednom intervjuu.
Uz vakcinalnu geopolitiku sada ide i vakcinalni turizam koji prevazilazi istorijske i etničke podele. Ljudi iz Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova svakodnevno putuju u Srbiju, nadajući se da tamo mogu nekako da prime vakcinu koja štiti od opasnog virusa.
Pre se možda moglo pretpostaviti da bi spas mogao da dođe iz neke susedne članice EU, poput Bugarske, Grčke, Rumunije ili Mađarske. Ali, tamo bi ljudi sa Zapadnog Balkana ili naišli na zatvorene granice ili na premalo vakcina, ocenjuje DW na makedonskom.
Tagovi
