Na terenu je bio brutalan, posle meča u izjavama na terenu skroman, potom lud od sreće u svlačionici, a onda blesavo raspoložen na konferenciji za medije. Super raspoloženi Nikola Jokić na konferenciji za novinare posle titule, uživao je u svakom od svojih izdanja, a i ostali prisutni u njemu, prenosi Mozzart.
Bila je obaveza svakog od igrača da se pojave pred medijima posle finala i odgovore na nekoliko pitanja novinara. Pre Jokića je za konferencijskim stolom sedeo saigrač Kentavijus Koldvel Poup, nešto pričao, a onda mu se iza leđa pojavio Džoker, sručio mu limenku piva na glavu i zauzeo njegovo mesto.
Tada je počeo šou. Zna se da mu pričanje u medijima nije baš najdraži posao, da nije nešto rečit ali je večeras bio u onom od retkih stanja kada od svega pravi šalu. Možda taj nadimak Džoker i nije slučajan.
Prvo pitanje je bilo zbog kojeg saigrača mu je najdraže što je osvojen trofej.
„Zbog svih. Vrlo jednostavno. Srećan zbog Di-Džeja (Deandre Džorda), zbog Džefa (Grin), zbog Iša (Smit).. Zbog Majkija (Porter)! Imao je tri operacije a ipak je bio ovde sa nama i pomogao nam da osvojimo titulu. Izvinitie, podrignuo sam“, našalio se i izazvao prvi smeh u sali, a onda nastavio u ozbiljnom tonu:
„Zbog Džamala koji je imao operaciju i nije igrao dobro na poečtku sezone. Ali rekao sam vam tada da neće biti loš na kraju jer smo svi znali za šta je sve sposoban. Zbog Kej-Si-Pija (Koldvel Poup) koji nam je doneo šampionski mentalitet. Zbog Brusa i Kristijana Brauna. Zbog svakog igrača u ovom timu“.
O putu do titule…
„Dobro je. Odradili smo posao i mislim da smo igrali najbolju koašrku u plej-ofu. Danas nas nije išao šut ali smo razumeli kako da pobedimo. Dugačko je ovo moje putovanje… Kao što ste rekli, bio sam 41. pik na darftu, ali meni to nikada nije bilo bitno. Kada si ovde, onda si igrač. Imate i nekoliko momaka koji nisu ni prošli draft, a ipak su ovde, igraju i doprinose svojim timovima“.
Može li Denver da započne dinastiju i da nastavi da osvaja s obzirom da je ceo tim vezan dugoročnim ugovorima?
„Nisam znao, to je sjajno. Ali iskren da budem, ne razmišljam o sledećoj sezoni. Pitao sam trenera da mi da nekoliko nedelja više odmora da bih bio spreman za sledeću sezonu“, iznenadio je odgovorom i onda objasnio:
„Ljudi, to je trebalo da bude šala? Niko nije shvatio? Nego da se vratimo na tim… Nije važna samo prva petorka već ceo tim. Od prvog dana ove sezone u San Dijegu, osetio sam nešto drugačije u vezi ovog tima. Neku različitu energiju. I svakog narednog dana sam imao isti osećaj. Ja nisam baš neki veliki optmista ali to mi je davalo nadu da možemo da uradimo nešto“.
Koliko je porastao uticaj evropskih igrača u NBA ligi?
„Imamo uticaja ali naravno da su Amerikanci većina u ligi. I to tako treba da bude jer Amerika je osvojila ko zna koliko zlatnih medalja u košarci. Ali vidim da ima evropskih igrača koji doprinose timovima da pobeđuju i da će ih biti još. Donose nešto posebno dobrim timovima da pobeđuju“.
Trebalo je vremena da on i Denver porastu do ovog nivoa i samog vrha…
„Pogotovo kada ste mlad igrač. Ja sam došao ovde sa 20. Džamal Mari je došao… Sa 20? 21? Zna li neko koliko je imao godina?“, opet se našalio i dodao:
„Da, okosnica tima… Ako želiš da budeš uspešan onda ti je potrebno nekoliko sezona. Prvo moraš da budeš loš, pa da budeš dobar. Onda kada si dobar, moraš da padneš i da naučiš kako da ustaneš. Iskustvo je nešto što ne učiš, već što ti se dešava. Da, gubili smo u prvim i drugim rundama plej-ofa ali sve je to deo procesa. Postoje koraci koje moraš da prođeš i nema prečica na tom putovanja. Drago mi je što sam deo toga“.
Kakav ti je osećaj pred šampionsku paradu u Denveru?
„Kada je parada? U četvrtak? Neee…. Moram da idem kući. U redu, to je posledica uspeha u našem poslu. Neverovatan osećaj. Ali nije to sve na svetu. To nije najvažnija stvar u životu. Ima mnogo drugih stvari koje želim da radim. Mislim da je to normalno jer niko ne voli svoj posao. Ili možda kaže da ga voli ali laže. Dobar je osećaj kada uradiš nešto u šta niko drugi nije verovao osim ovog kluba“.
U prvom poluvremenu si na klupi bio ljut, vikao na saigrače i udario stolicom. Zašto?
„Nisam slomio stolicu ali mi se sviđa kako preuveličavate. Da, vikao sam na njih jer su samo šutirali trojke umesto da idemo na lakša polaganja. Mogli smo do lakih poena u nekim situacijama što je u ovim mečevima sa malim brojem poena zbačajno. Nismo pogađali, a nisu ni oni i u takvim utakmicama laki poeni „ubijaju“. Ali navikli su se oni na mene da vičem“.
Novak Đoković je osvojio rekordni Rolan Garos, ti NBA prsten… Da li je ovo najbolja godina u istoriji srpskog sporta?
„Trebalo bi da bude. Ja sam njemu čestitao, sad ću da vidim da li je on meni poslao poruku. Ohhh… Mnogo poruka. Ugasiću telefon. Sport je nešto što je Srbiju uvek guralo napred. Čak i pre 20 ili 30 godina. Imamo Đokovića koji je za nas najbolji svih vremena. Sada imamo i NBA šampiona. Dobar trenutak da budeš Srbin“.
Tagovi
