Litvanija, Letonija i Estonija napustile su inicijativu „17+1“, koju je Kina pokrenula radi jačanja saradnje sa zemljama Istočne Evrope. Hrvatskoj vladi stručnjaci savetuju da se pridruži baltičkim zemljama, a pojedine afričke, azijske i latinoameričke države, koje su u poslednjih osam godina prihvatile ogromne sume kineskog kapitala kao spas za ekonomski razvoj i izlaz iz siromaštva, sada preispituju svoje učešće u globalnom projektu „Pojas i put“ (kome pripada evropski ogranak „17+1“).
S druge strane, početkom ove godine Argentina je odlučila da postane zvanični član kineske inicijative „Pojas i put“ (BRI) i tako obezbedila 23,7 milijardi dolara novog finansiranja. A Kolumbija, koja je doskoro bila nezainteresovana za kineski kapital, prihvatila je 2020. godine ponudu firme China Harbour Engineering za izgradnju metroa u Bogoti, vrednu 3,9 milijardi dolara.
Projekat „Pojas i put“ pokrenuo je 2013. godine predsednik Si Đinping, s idejom Komunističke partije da promoviše kinesku viziju novog globalnog upravljanja zasnovanog na kineskim vrednostima, i strateškim interesom Pekinga da poboljša nacionalni prestiž, podržan mekom i tvrdom moći.
Najambiciozniji poduhvat ekonomskog razvoja i infrastrukture koji je svet ikada video, inicijativa kineskog predsednika Si Đinpinga iz 2013. godine, suočava se s nepoverenjem, preispitivanjem i posustajanjem. Kako su se u saradnji s Kinom proveli Laos, Šri Lanka, Turkmenistan, Pakistan, Crna Gora… Mnoge klauzule ugovora o kineskom finansiranju infrastrukturnih projekata u nerazvijenim zemljama kriju zamke dužničkog ropstva i otimanja nacionalnih resursa. Je li Kina „inkubator populizma“ i da li projekti koje ona finansira uspevaju samo u autoritarnim režimima?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. OKTOBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS. NA POKLON SVI ČITAOCI DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
