Jurica Pađen je sa Parnim valjkom snimio nekoliko albuma, i to na samom početku karijere ovog benda, a pre toga, bio je član legendarne grupe 220 koja je valjda snimila i prvi rok LP u bivšoj Jugoslaviji. Usledilo je sviranje u grupi Azra, a već četiri decenije tu je njegov matični bend Aerodrom čije se pesme možda bolje znaju nego samo ime benda („Piši mi brate“, „Obična ljubavna pjesma“). Pa supergrupa 4 asa sa Rajkom Dujmićem (Novi fosili), Alenom Islamovićem (Bijelo dugme) i Vladom Kalemberom (Srebrna krila).
Uskoro nas očekuje dvostruki vinil plus CD grupe Aerodrom „Greatest hits“, a ove jeseni Jurica je član žirija međunarodnog TV muzičkog šoua „Zvijezde pjevaju“ na HRT-u.
I pun energije i pored toliko kilometraže i biografske statistike koju neki ne dožive za dva života.
Svirao si u Azri. Šta danas misliš o Džoniju Štuliću? U čemu je bila njegova harizma?
Bez obzira na to što ja mislim, Štulić je svojim radom izborio mjesto u povijesti ovih prostora, i izvršio ogroman utjecaj u svom vremenu i onom koje tek dolazi, ne samo u muzičkom smislu nego i literarnom.
Njegov prepjev Ilijade doživio sam kao da je Homer pisao Alana Forda, a tu su i druga zanimljiva izdanja.
A ono što ja mislim je da je to opako talentirani seronja, s kojim je j…no teško surađivati, a istovremeno i najlakše na svijetu.
Sastavni dijelovi njegove karizme su talent, inteligencija, šarm, lucidnost, ludost i nepredvidivost. Zna biti grozno naporan, ali k vragu, volim tog opaljenog motherfuckera!
Kad si ga poslednji put video i šta ste radili?
Zadnji put sam ga vidio kada sam u jesen 2016. sa društvom bio u Amsterdamu na koncertu Paula Simona, pa me je jedan dan pozvao kod sebe u Houten (kraj Utrechta).
Pili smo burbon, on je pušio cigaru i pričali smo pizdarije.
Ceo intervju sa legendarnim muzičarom pročitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 24. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
