Boris Džonson i Konzervativna paritija se suočavaju sa krizom na više frontova, koji su na neki način povezani. Kako raste pritisak na premijera, njegovi poslanici uviđaju sve više prilika da iskoriste situaciju u kojoj se nalazi oslabljeni lider kako bi zatražili raznorazne ustupke.
Gardijan je stoga napravio listu izazova i zahteva sa kojima se Džonson susreće.
Izazovi
„Partigejt“ je još uvek najveća pretnja Džonsonovom mandatu. Vlada i partija bile su poprilično uzdrmane serijom optužbi na račun pripadnika stranke koji su održavali žurke u Dauning stritu i drugim lokacijama za vreme karantina.
Od „ponesi sopstveno piće“ žurke koja je održana 20. maja 2020. do božićne žurke u decembru iste godine, broj navoda o kršenju uspostavljenih pravila stalno se povećavao.
Državna tužiteljka Su Grej, kojoj je dodeljeno da istraži ove navode, trebalo bi da izvesti javnost o svojoj odluci ove nedelje. Ona je navodno intervjuisala policajce iz Dauning strita, a trebalo je da uzme izjavu i od Dominika Kamingsa, nekadašnjeg Džonsonovog savetnika.
Islamofobija – Džonson je bio prinuđen da naredi istragu povodom navoda da je poslanica Nusrat Gani otpuštena sa mesta ministarke nakon čega joj je rečeno da je njeno „muslimanstvo“ činilo da se „njene kolege osećaju neprijatno“.
Jedan od najuticajnijih članova partije Mark Spenser identifikovao se kao osoba koja je optužena za ovu izjavu.
Taktika vrha stranke – Najistaknutiji članovi partije, koji su zaduženi za to da u stranci vlada disciplina, optuženi su za ucenjivanje parlamentaraca koji su težili tome da zbace Džonsona sa vlasti.
Dvojica poslanika – Kristijan Vejkford i Endrju Bridžen – javno su govorili o taktici koja je isplanirana za njih zbog kritike Džonsona i potvrdili da su pretnje uključivale upotrebu javnog novca.
Kultura u broju 10 – Ono što podupire sve prethodne izazove, jeste kultura koju je Džonson uspostavio u vrhu stranke, a koja uključuje sklonost opjanju među osobljem. Izveštaji o jednom od članova partije koji je uneo kofer pun pića namenjenog za žurku u Dauning stritu potvrđuju da to nije bio izolovan slučaj.
Nije tajna da Džonson namerava da otpusti neke od svojih pomoćnika, uključujući Dena Rozenfilda, Martina Rejnoldsa i Džeka Dojla.
Zahtevi
Postoje izveštaji prema kojima frustrirani poslanici iskorišćavaju premijerovu oslabljenu poziciju kako bi progurali svoje zahteve kroz izradu zakona i ostalih akata.
Odbacivanje povećanog doprinosa osiguranju – Poslanici iz redova Konzervativne stranke zatražili su ukidanje planiranog povećanja doprinosa osiguranju od 1.25 odsto koje bi trebalo da stupi na snagu u aprilu. Razlog za to je njihova zabrinutost za porodice koje će ovim rastom biti pogođene, a već su u problemu zbog naglog rasta cena.
Ukidanje poreza na električnu energiju – Premijer navodno uzima u razmatranje i ukidanje VAT poreza na račune za električnu energiju. Od Džonsona se traži brza odluka, zbog sve većeg pritiska kako Laburista, tako i članiva njegove stranke.
Ukidanje odluke o vakcinisanju zdravstvenih radnika – Prema navodima Nedeljnog Telegrafa, u Dauning stritu razmatraju odlaganje odluke o obaveznoj vakcinaciji zaposlenih u zdravstvu za šest meseci.
Drugi zahtevi odnose se na ukidanje „paperjastih“ politika o očuvanju životne sredine, kao i cilj o nultoj emisiji štetnih gasova, koji prema jednom od parlamentaraca Stivu Bejkeru može „imati veći uticaj od Bregzita“.
Neki od poslanika koji su bili zagovornici izlaska Velike Britanije iz Evropske unije sada upućuju svoje Bregzit zahteve u zamenu za podršku premijeru. Predlozi Zakona o promeni pola i identiteta su takođe na pomolu, a mnogi Torijevci misle da oni ne bi smeli da prođu bez debate.
Tagovi
