Nikad nisam bio ljubitelj Hičkokovih filmova. Dosadni su mi. Doslovce mi se zeva. Voleo sam Bunjuela, kao i sve intelektualno orijentisane badavadžije s umetničkim pretenzijama. Sirealizam i apsurd – quel bonheur! Ali taj triling iz tridesetih koje je radio u Engleskoj obožavam, ne zna se koji je luđi. „Dama koja nestaje“ i „39 stepenica“ u nedeljno popodne posle ručka, nema jače zabave.
Ipak, „Čovek koji je previše znao“ je moj favorit. Dugo ga nisam gledao, preko tri decenije. Piter Lori kao Abot, vođa grupe plaćenih ubica koji se kriju u jazbini iza hrama kulta obožavanja sunca, u svojoj prvoj ulozi po begu iz Nemačke iz koje emigrira jer mu u krštenici stoji Laslo Levenštajn. Život kao film. Uvek neke međunarodne zavere, špijunaža, bizarni atentati, tajni planovi za oružje najnovije generacije, korumpirana diplomatija, totalitarni režimi… Ali kod Bunjuela je isto. U „Diskretnom šarmu buržoazije“ non-stop provejava grupa levičara-terorista koja pokušava da izvrši atentat na ambasadora Mirande, a doslovce poslednji kadar u njegovom opusu je eksplozija bombe u tržnom centru.
U svojoj autobiografiji iz 1982. „Moj poslednji uzdah“, Bunjuel je kao četiri jahača moderne apokalipse označio prenaseljenost, nauku, tehnologiju i medije. Hičkok je Luisove filmove veoma voleo, što mu je i rekao gotovo u zanosu kad su se jedini put sreli na ručku kod Vilijama Vajlera u Holivudu 1972. Posebno „Tristanu“ zbog veštačke noge glavne junakinje koju je tumačila Katrin Denev. Stalno je ponavljao „… Ah, ta noga!“
Ja sam odrastao sedamdesetih. U vreme kad se junak ove priče rodio, krenuo sam u školu i svet je bio čudesno mesto. Rastao sam i formirao se kao ličnost u postšezdesetosmaškoj klimi u kojoj je došlo do geopolitičkih turbulencija koje su, činilo se, menjale svet nabolje. Bilo je to doba antikolonijalizma, velikih gibanja na evropskoj levici predvođenoj laburistima u Engleskoj, socijaldemokratama u Nemačkoj, komunistima u Italiji i socijalistima u Francuskoj. U Americi se treslo zbog rasnih i socijalnih nemira, političkih ubistava i radikalnih alternativnih pokreta uzrokovanih ratom u Vijetnamu, dok je iza ćoška čekala naftna kriza.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 9
Tagovi
