Prošlo je više od 100 dana kako se koronavirus pojavio u kineskom Vuhanu, a danas gotovo da nema naseljenog dela sveta u kom nema obolelih od opasnog virusa. Do sada je zaraženo skoro 1,5 miliona ljudi, od čega je preminulo 90.000, a presudan uticaj na brzinu širenja zaraze koronavirusa imala su brojna masovna okupljanja i skupovi širom sveta, prenosi Gardijan.
Odlazak na utakmice, karnevale, koncerte i festivale, pa držanje za ruke, ljubljenje i deljenje pića iz istih čaša najviše su doprineli dinamici širenja zaraze, stvarajući tzv. „efekat klastera“.
Tako je bilo i u slučaju Gangelta, malog nemačkog grada na granici sa Holandijom, koji je privukao veliku pažnju naučnika nakon što je zabeleženo 1.442 infekcije i 43 smrtnih slučajeva od koronavirusa, što je više nego u bilo kom drugom administrativnom okrugu u Nemačkoj. I sve to u gradu koji ima 42.000 stanovnika. Tražeći uzrok tolikog broja zaraženih, epidemiolozi su došli do podatka da je u gradskoj kući u Gangeltu krajem februara organizovan karneval na kom je učestvovala većina građana. Krcate prostorije u kojima se stanovništvo veselilo, igralo i pilo bile su idealno mesto za širenje zaraze, a Gangelt je ubrzo postao „nemački Vuhan“ kako prenosi nemački mediji.
Svaka od zemalja koja je pogođena pandemijom, i u kojoj su najveća žarišta koronavirusa, imala je okidač za eksploziju širenja zaraze u vidu sličnih masovnih – socijalnih, kulturnih, verskih ili sportskih okupljanja.
„Imamo obrazac koji je prisutan u celom svetu i gde god se pevalo i plesalo, virus se brže širio“, rekao je virolog i profesor Univerziteta u Bonu Hendrik Strik.
Strik i njegov tim su sproveli naučnu studiju koja se bavi efektima klastera u slučaju virusa COVID-19.
„Većina infekcija nije se dogodila u supermarketima ili restoranima, već na masovnim okupljanjima koja su trajali nekoliko sati ili dana“, rekao je Strik.
Takođe, Strik i njegov istraživački tim nisu pronašli mnogo primera da se virus prenosi preko površina kvaka, pametnih telefona i drugih predmeta.
Profesor Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beču i matematičar Niki Poper je sa svojim timom razvio simulaciju koja bi mogla pomoći državama da preciznije predvide razvoj pandemije.
„Masovni događaji su savršena prilika za virus, budući da se ljudi susreću na malom prostoru sa potpuno nepoznatim ljudima“, rekao je Poper.
Umesto da množi broj svakodnevnih slučajeva sa određenim faktorom, Poperov tim pokušava da objasni ono što se nazivam početnom tačkom „lokalnih epidemioloških mreža“.
„Ako imate 100 ili 200 ljudi koji provode neko vreme u sobi sa osobom koja je zaražena koronavirusom, onda bi oko 20 njih moglo da izađe sa infekcijom i da je, nakon nekoliko dana, prenese članovima porodice, kolegama na poslu – pretpostavimo prosek od još 10 osoba“, rekao je Poper za Gardijan.
„U roku od nekoliko dana, virus se na taj način može umnožiti i do 200 puta, i to sa samo jednim incidentom“, dodao je Poper.
Sa druge strane okeana, u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno „kolevci džeza“ Nju Orleansu, jedan karneval je takođe bio uzrok velikog broja zaraženih. Kako tradicija u ovom gradu nalaže, već početkom januara mnogi ljudi otvaraju vrata svojih kuća i druže se sa članovima porodice, komšijama, znanim i neznanim gostima, da bi sve kulminiralo krajem februara kada se gradskim ulicama sjure na hiljade učesnika karnevala i svi zajedno piju i jedu, plešu, igraju se i grle. Tako je bilo i ovaj put, pa je u grad od 400.000 došlo još milion turista tokom karnevala „Mardi Gras“.
Međutim, samo mesec dana kasnije, gradonačelnik Nju Orleansa izdao je nalog da ljudi ostanu kod kuće. Luizijana i Nju Orleans su brzo postali jedno od žarišta pandemije koronavirusa u SAD, a do danas je Nju Orleans zabeležio 208 smrtnih slučajeva.
„Marfi Gras je bila savršena oluja za širenje zaraze“, rekla je šefica odeljenja za zdravstvene usluge Univerziteta Luizijana Rebeka Gi.
„Ljudi su između sebe razmenjivali iste čaše, delili isti prostor, bili u bliskom kontaktu. Sada je jasno da su mnogi od njih zaraženi koronavirusom“, dodala je Gi.
Kako zdravstveni radnici još uvek pokušavaju da pronađu i obuzdaju pojedinačne infekcije u trenutnoj fazi pandemije, tako „efekat klastera“ predstavlja poseban izazov za njih, budući da dosta zaraženih putuje u druge gradove, regione, države, pa čak i na druge kontinente. Sve je teže kontrolisati toliko ljudi.
I dok u mnogim zemljama ljudi na društvenim mrežama osuđuju one koji su išli na žurke i karnevale, a u Nemačkoj su građani razbijali prozore na automobilima sa tablicama okruga Heinsberg – u kom se nalazi i Gangelt – smatrajući stanovnike ovog grada „rasipačima virusa“, nisu svi skupovi bili hedonističke prirode.
Recimo, u gradu Milhaus na istoku Francuske, oko 2.500 vernika se okupilo u gradskoj crkvi da prisustvuje molitvama koje se redovano održavaju krajem februara. Vernici su dolazili sa svih strana države, uključujući i francuske prekomoreske teritorije.
„Tokom tih pet dana, vernici su se pozdravljali, ljubilji jedni druge u obraze i držali se za ruke dok su se molili“, rekla je portparolka crkve.
Tada u Francuskoj još nije bilo mnogo zaraženih, pa nije bilo ni instrukcija o merama socijalnog distanciranja. Međutim, tek nakon što je misa završena i nekolicina učesnika bila pozitivna na koronavirus, vlasti su se zabrinule. Između ostalih, pozitivan je bio i pastor crkve i još 17 sveštenika.
Koliko je „efekat klastera“ uticajan na širenje zaraze koronavirusa ukazuje i podatak da je medicinska sestra koja je bila u crkvi u tom periodu kasnije zarazila 250 kolega u Univerzitetskoj bolnici u Strazburu, a dvoje vernika koji su bili na misi u crkvi u Milhausu su kasnije otputovali na Korziku, a na tom ostrvu sada ima 263 zaraženih i 21 preminulih od posledica koronavirusa. Takođe, jedan sveštenik iz Francuske Gvajane koji je učestvovao na misi, po povratku u Južnu Ameriku je osetio glavobolju i ostale simptome karakteristične za koronavirus. Tako se virus iz istočne Francuske, kroz nekoliko dana, preneo i na sever Južne Amerike.
Danas je Milhaus jedno od najteže pogođenih područja u Francuskoj, a lokalne bolnice su preplavljene pacijentima sa koronavirusom.
„Misa u crkvi je bila prava atomska bomba za naš zdravstveni sistem, a nismo to primetili“, rekao je, do juče, generalni direktor regionalnog zdravstvenog centra u Milhausu Kristof Lenelong.
Isto tako, na severu Italije, koja je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva od koronavirusa, jedna manifestacija, odnosno fudbalska utkamica, bila je katalizator širenja zaraze. Utakmica osmine finala Lige šampiona između Atalante i Valensije u Milanu opisana je kao „biološka bomba“ koja je učinila Lombardiju, Milan i Bergamo žarištem virusa. Tada je gotovo 40.000 navijača Atalante otputovalo iz Bergama u Milan i natrag, a mnogi od njih su kasnije sa teškom kliničkom slikom primljeni u regionalne bolnice.
Međutim, šef odeljenja za infektivne bolesti u bolnici u Milanu Masimo Gali smatra da se virus jednako širi i kroz okupljanja manjeg broja ljudi.
„Znamo da je prenošenje COVID-19 posebno efikasano u okviru porodičnih grupa“, rekao je Gali za Gardijan.
„Pogotovo u prostorijama gde ima i strijih ljudi“, dodao je Gali.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Tako je je na jugu Italije, u gradu San Marko, u regionu Pulija jedna sahrana i greška lekara uticala na to da se zarazi na desetine ljudi, a u karantin stave na stotine građana regiona, dok je dvoje preminulo. Naime, kada je 74-godišnji pacijent umro, prvobitna analiza lekara je ukazivala da je preminuo od sezonskog gripa, pa je porodica organizovala sahranu na koju je pozvala i širu porodicu. Međutim, ubrzo nakon sahrane supruga je dobila informaciju da je pokojni muž pozitivno testiran na koronavirus. Pokojni pacijent je pre smrti zarazio ženu i ćerku, a one rođake i prijatelje koji su bili na sahrani.
Razmatranje pandemije koronavirusa kao procesa koji se može dramatično ubrzati kroz efekat klastera, odnosno putem društvenih kontakata, utiče i na razmatranja vlasti da ukinu mere socijalnog distanciranja. I da li bi u slučaju ukidanja mera to značilo da je dozvoljeno organizovati verske, kulturne ili sportske manifestacije koje okupljaju veliki broj ljudi.
„Prikaz krivulje rasta pandemije koronavirusa urezala nam se u misli, ali me je strah da se mi zapravo bavimo petljom i čim se ukinu ograničenja, mogli bi se pojaviti novi klasteri koji omugućavaju da se širenje zaraze ponovo ubrza“, rekao je profesor Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beču i matematičar Niki Poper.
Za sve ove države, jedno je zajedničko. Čim se situacija primiri i bude dana kada ima manje obolelih i umrlih od posledica koronavirusa, bukne novo žarište koje je na neki način uslovljeno i povezano sa prethodnim epicentrom zaraze – stvarajući tako nove klastere. Naposletku, napori lekara i vlasti da se pandemija obuzda počinje ponovo od početka.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
