„Postoje dokazi da je ukidanje slobode kretanja rezultiralo manjkom radne snage u raznim sektorima britanskog tržišta rada“, kaže Kris Forde sa univerziteta u Lidsu koji je sa kolegama sa Oksforda istraživao efekte Bregzita. Tvrdi da napuštanje EU nije jedini faktor koji je doveo do sadašnje situacije.
U studiji predstavljenoj u ponedeljak (15.8), stručnjaci su kao ostale razloge manjka radne snage naveli i pandemiju koronavirusa, odnosno činjenicu da su se mnogi odlučili za raniji odlazak u penziju.
Osim toga, postoje i neki problemi koji su specifični za određene branše. Prošle godine je bilo premalo vozača, zbog toga su police u supermarketima delom ostale prazne, a benzinske pumpe nisu imale goriva.
Teško je, napominju istraživači, u potpunosti „izolovati“ posledice prekida slobode kretanja od drugih faktora uočenih na tržištu rada nakon pandemije. Neka zanimanja jednostavno nisu dovoljno atraktivna zbog dugoročnih trendova u tom sektoru, poput – niskih plata.
Problemi u ugostiteljstvu
Pogotovo u sektorima kao što su ugostiteljstvo ili logistika britanski poslodavci su se ranije u velikoj meri oslanjali na radnu snagu iz drugih članica EU pa zato sada imaju velikih problema u pokušaju da popune prazna radna mesta – stoji u pomenutom istraživanju.
Broj stečajeva britanskih restorana u protekloj godini je porastao za skoro dve trećine (64%). U sezoni 2020/21 (do 31. marta), zatvoreno je 856 restorana, u godinu kasnije njih čak 1.406.
Posledice tog trenda posebno osećaju manji restorani koji više ne mogu tek tako da zapošljavaju radnike iz EU.
Komplikovan vizni režim
S izlaskom iz EU, u Velikoj Britaniji je automatski prestalo da važi pravilo slobode kretanja – pravo građana EU da mogu živeti i raditi u svim zemljama članicama. Sada su potrebne skupe vize koje, doduše, „sponzorišu“ poslodavci, ali postupak izdavanja je dugotrajan i komplikovan.
Istraživači tržišta rada u svojoj studiji podsećaju da se sistem doseljavanja, odnosno pristupa britanskom tržištu rada, od Bregzita liberalizovao za državljane zemalja koje nisu članice EU, ali da je istovremeno uveden vizni režim za građane EU:
„Posledica je da se u sektoru niskih plata, u kojem su bili aktivni radnici iz EU, sada više ne izdaju radne vize, uz nekoliko izuzetaka, na primer kod negovatelja ili sezonskih radnika.“
Cilj je bio: domaća radna snaga i veće plate
Britanska vlada je kao cilj proglasila kreiranje „visokokvalifikovane privrede s visokim platama“. Britanski poslodavci je trebalo da radna mesta popune domaćom radnom snagom i – povećaju nivo plata.
Ali za sada uopšte nema naznaka da su se plate znatnije povećale nakon Bregzita, zaključuju istraživači.
Neki poslodavci, koji su zavisili od radnika iz EU, prilagodili su se novim uslovima tako što su počeli manje da proizvode ili su automatizovali radne procese. Neke poslove, pogotovo u poljoprivredi, dobili su ljudi koji ne potiču iz EU, ali to, kako se tvrdi, nije prikladna alternativa za sve firme.
Recesija i inflacija veća od 13 odsto?
Posledice porasta cena energije i loših prognoza za privredu širom sveta sve više opterećuju i britansku ekonomiju. Ovog proleća je već zabeležila lagani pad. Od aprila do juna 2022. BDP je pao za 0,1 odsto u odnosu na prvi kvartal tekuće godine.
Bank of England, centralna banka Velike Britanije prognozira da bi krajem godine ta zemlja mogla da se nađe u recesiji, koja bi onda mogla da potraje – cele iduće godine. Ako se taj scenario potvrdi, to bi bila najduža recesija u istoriji Velike Britanije od globalne finansijske krize pre skoro 100 godina.
Zbog eksplozije cena energije i problema s lancima snabdevanja, potrošačke cene u Velikoj Britaniji su porasle za 9,4 odsto. Centralna banka računa da bi inflacija do kraja 2022. mogla porasti na više od 13 odsto.
Tagovi
