Sećanje direktnih aktera Miškovića i Spasojevića odudara od kasnijih (pa i današnjih) nostalgičnih tumačenja da je EI imala vrhunsku tehnologiju i da je zaostajala za najvećim svetskim proizvođačima u oblasti elektronike za samo jedan tehnološki ciklus. Akio Morita nije delio tu vrstu egzaltacije, naprotiv. Po obilasku pogona on je Spasojeviću natuknuo da je fabrika na niskom tehnološkom nivou, ali da to može da se prevaziđe. I Mišković se seća da Elektronska industrija nije ostavila veliki utisak na Moritu. „EI je živela zahvaljujući zabranjenom uvozu elektronike i izvozu na klirinško tržište, Inače, nije bilo nijedne ekonomske logike da elektronska industrija bude u Nišu. Mi smo u socijalizmu sve ispromašivali u privredi“, kaže Mišković i priseća se još jedne anegdote: „Direktor Mitrović sedeo je za ručkom do mene a prekoputa Morite i stalno me je gurkao da pitam Moritu da li Sony hoće da kupi Elektronsku industriju. I u tom ćaskanju ja u jednom momentu onako usput provučem kako tražimo strateškog partnera za EI, a Morita kaže da bi on vrlo rado bio partner. Ali, za restoran. Naravno, mi smo to shvatili kao šalu. Ali on nije hteo ništa da govori o bilo kakvom poslovnom aranžmanu za Sony i EI.“ I na sastanku sa Slobodanom Miloševićem u Beogradu Akio Morita, po sećanju Spasojevića, nije ulazilo ni u kakve detalje posla sa EI, ali je Milošević napomenuo da bi dao svu podršku toj saradnji i animirao domaće banke da pomognu. Mišković kaže da je Miloševiću bilo važno da reši problem Elektronske industrije jer se videlo da ima zastarelu tehnologiju i da je već „visila“ u odnosu na Gorenje. „Alternativno rešenje problema videlo se u nalaženju strateškog partnera a ne u privatizaciji kojoj se protivila Miloševićeva supruga“, kaže Mišković.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 637
Tagovi
