Ejdus: „Stani Srbijo“ u petak u 11:52

Profesor FPN i jedan od inicijatora ProGlasa Filip Ejdus kaže da ProGlas poziva na akciju „Stani Srbijo“ u petak u 11.52h kako bi se pokazala jača solidarnost sa studentima.

Govoreći o napadu na studente Pravnog fakulteta, Ejdus za N1 kaže da se „radi o jednom bezočnom huliganskom napadu“.

„To nažalost nije ništa novo, nastavak dobro poznate politike nekim sličnim sredstvima. Ova vlada i režim su i ranije pokazivali da im nisu strane upotrebe huliganskih ili ekstremističkih grupa, to je vladavina najgorih očigledno ne mogu drugačije na kraj da izađu sa studentima“, kaže on.

Obelodanio je da je ProGlas doneo odluku da u petak pozovu sve da „pokažu jači nivo solidarnosti sa studentima“.

„I da u 11.52h stanu gde budu bili. Ne samo da se pokaže solidarnost sa studentima, nego i da se pošalje još jača poruka režimu – da se studentski zahtevi moraju ispuniti. Studenti su pokrenuli celu ovu stvar, najmanje što možemo da uradimo jeste da pokažemo solidarnost, u tom smislu vidim i ove zahteve studenata Univerziteta umetnosti kao potpuno opravdane“, kaže Ejdus.

Govoreći o FPN, kaže da su „kao Nastavno naučno veće podržali studentske proteste“.

„Naredni korak je ono što oni zahtevaju, da Nastavno-naučna veća proglase obustavu nastavnih aktivnosti, iako postoji defakto obustava, umesto podrške studentima da i mi proglasimo obustavu nastavnih aktivnosti i da to postanu i naši zahtevi. Preuzimamo na sebe odgovornost da su to i naši zahtevi, da to nije obustava rada koju zahtevaju studenti, a mi ih podržali, nego da smo i mi u obustavi aktivnosti, da su to zahtevi cele univerzitetske zajednice“, kaže on.

Štrajk je, objašnjava, „drugačiji termin“.

„Ovo je politički termin – obustava rada zbog zahteva, ne bih ulazio u tu terminologiju štrajka, pošto on ima veze sa određenim profesionalnim ili ekonomskim razlozima, a ovo je jedan oblik građanske neposlušnosti. To je jedna snažnija solidarnost profesora sa studentima. U praksi to znači nastavak postojećeg stanja, da se na ogromnoj većini fakulteta ne obavlja nastava, neće biti januarskog roka, ali na ovaj način se pokazuje čvršča solidarnost sa studentima i pokazuje ostalim profesijama i strukturama, poziva se na solidarnost sa studentima“, kaže on.

Ističe da je „samo jedan od četiri zahteva vezan za izdatke za univerzitet“.

„Ostala tri su vezana za vladavinu prava i sve nas. Pitanje od opšteg narodnog značaja, nadam se da je ovo jedan korak koji vodi ka ispunjenju zahteva, a ako do toga ne dođe, može doći i do eskalacije. Ovo je moj lični stav i mogao bih da kažem i stav ProGlasa, ali što se tiče FPN, to je nešto o čemu bi trebalo da odlučuje Naučno-nastavno veće, kao i kada su ostali fakulteti u pitanju, tema o kojoj bi trebalo da se razgovara na narednoj sednici NNV“, objašnjava Ejdus.

Kaže da bi „profesori Univerziteta umetnosti trebalo da odgovore na zahtev studenata, a i profesori drugih fakulteta da razmisle o pokazivanju ove vrste solidarnosti“.

„Pravljenje više deklarativnog koraka, ali koji studentima znači, da se ne osećaju usamljeno u ovoj borbi. Obustava nastavnih aktivnosti. Trenutno januarski rok nije na dnevnom redu, trudićemo se da sve što je propušteno najpre nadoknadimo u vidu nastave, vežbi, kolokvijuma i tek kad se steknu uslovi organizovati januarski ispitni rok, koji će biti u nekom drugom mesecu“, kaže on.

Osvrnuo se i na navode o platama profesora i istakao da one „zavise od fakulteta do fakulteta“.

„Svakako nisu 500.000, nisu ni treći ni četvrti deo toga, to je jedna neistina. Mislim da bi predsednik trebalo da pogleda prvo plate pojedinih saradnika koji vode javna preduzeća, koji kupuju stanove u Beogradu na vodi, pogleda celokupnu naprednjačku buržoaziju i videće da u njoj ima najmanje profesora univerziteta. Postoje sigurno pojedinci koji zahvaljujući tezgama, nacionalnim penzijama mogu višestruko da uvećaju svoja primanja, ali primanja profesora su daleko manja od onoga što je rečeno“, rekao je on.

O optužbama da „profesori mesec i po dana ne rade ništa“, kaže da pored nastavnih aktivnosti imaju čitav niz drugih obaveza.

„Tiču se naučnog rada, to je ne samo pisanje naučnih članaka, odlasci na konferencije, uređivanje raznih naučnih časopisa, učestvovanje u raznim komisijama za odrbane disertacija, recenziranje tekstova, još mnogo dugih stvari koje nisu nastavne aktivnosti. Siguran sam da profesori u ovo vreme ne gluvare i nisu na odmorima, ne samo da aktivno učestvuju u ovim društvenim promenama koje su strašno važne za sve nas, već obavljaju i čitav niz istraživačkih aktivnosti za koje nisu plaćeni“, kaže on.

Na pitanje da li je lakše napadati profesore nego studente, odgovara da „svakako jeste“.

„Pokazalo se da se svaki napad na studente obije o glavu, jedva čekaju da promene metu, da ne moraju da napadaju decu, srednjoškolce, pošto to nikome ništa dobro nije donelo. Voleli bi da se oštrica usmeri na nekakve ‘moćne profesore, političare, separatiste’, standardna matrica jednog medijskog blaćenja, koja daje bolje rezultate u njihovom biračkom telu kada su mete neki etabliraniji, ugledni, moćni, po njihovom shvatanju moćni plaćeni profesori koji ‘stoje iza svega’, što je netačno, vidimo da su ovi protesti nezavisni od profesora, politike, organizacije… To se vidi po organizaciji, smislu za humor, možda i po greškama“, smatra on.

Čini mu se, ističe, da su se „profesori takođe u najvećem broju oslobodili straha“.

„Vidimo da je 4.500 njih potpisalo podršku studentima. Profesori takođe nisu lak plen, nas štiti malo i autonomija univerziteta, za razliku od ljudi koji rade u pravosuđu, ili javnom sektoru, profesore štiti autonomija. Ako ima još onih koji se plaše, mislim da je krajnje vreme da strah ostave iza sebe i da stanu iza svojih studenata. Zato smo i pozvali 17. da ljudi izađu i zastanu u jednom malo širem frontu nego do sada. Mislim da je jako važno i da onda nakon toga, od 20. ukoliko prosvetni radnici donesu odluku o obustavi rada, to bi moglo da bude jedno skaliranje čitavog protesta, ne samo na univerzitet i cleokupnu prosvetu, već nadamo se i na neke druge sektore u društvu“, kaže on.

Generalna obustava rada je, dodaje, „neko poslednje sredstvo“.

„Ja se iskreno nadam da će ova vlast da se dozove pameti i da će studentski zahtevi biti ispunjeni pre toga. Postoji čitav niz nijansi sive između sadašnje situacije i totalne građanske neposlušnosti, ali njihovi postupci govore da nisu spremni da izađu u susret ovim zahtevima. Stalno prave iste greške, spisak ljudi koje treba procesuirati zbog napada na studente se stalno povećava, imam utisak da su ušli u vrstu sklizavanja uma, idu iz greške u grešku, klizimo kao društvi ka totalnoj obustavi rada i građanskoj neposlušnosti koja može da ugrozi čitav režim“, kaže on.

Mišljenja je da se „više krećemo ka scenariju jedne ogoljene diktature“.

„U kojoj se tajna policija maltene na dnevnom nivou koristi i zloupotrebljava protiv studenata, šalju se huligani na fakultete, ne vidim da se krećemo u pravcu razrešenja krize koje bi bilo mirno i demokratsko. Mislim da treba razdvojiti više nivoa kriza u kojima se nalazimo, ovo sa padom nadstrešnice je poslednja epizoda jedne političke krize u kojoj se mi nalazimo, u kojoj su studenti u prvom planu i njihovi zahtevi u vezi sa tim, vlast ne može da izađe u susret njihovim zahtevima, zbog korupcije i huligana, smatram da bi ovaj nivo krize mogao da se delimično razreši ukoliko bi ti zahtevi bili ispunjeni. Postoje dublji rzalozi zbog kojih smo u krizi, imali smo pre toga proteste protiv iskopavanja litijuma i neregularnih izbora, čak i kada bi se studentski zahtevi ispunili, ovi prethodni razlozi zbog kojih društvo živi u stanju duboke političke krize ne bi bili sklonjeni. Imali bismo to pitanje šta je sa slobodnim izborima, ne vidim da vlast išta radi na ispunjenju zahteva ODIHR. Ja se nadam da će ovaj pritisak da dozove pameti ljude na vlasti i biti doneta odluka koja možda može ovaj režim da oslabi, ali Srbiju da osnaži, a to je da se pripreme fer izbori, izađe u susret studentskim zahtevima i da se društvo izvuče iz krize“, zaključuje on.

Najavio je da će tokom januara ProGlas organizovati nekoliko razgovora i tribina po Srbiji – 17. u Subotici, 19. u Kraljevu, 22. u Pirotu, 24. u Valjevu i 29. u Priboju.

„Pozivamo sve građane iz ovih mesta da nam se pridruže i da malo razgovaramo o danu posle, a govorićemo i o tome kako doći do tog dana posle“, zaključuje Ejdus.