(Beta) – Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i proširenje (DG NEAR) Maćej Popovski ocenio je danas u Beogradu da je rat u Ukrajini značajno uticao na politiku proširenja Evropske unije, ali da je pristup isti – institucionalne promene su važne, ali pre svega vidljivi rezultati.
„Ruska agresija iz korena je promenila bezbednosno okruženje i imala uticaj na politiku proširenja. Davanje kandidatskog statusa Ukrajini i Moldaviji bila je istorijska odluka jer je to bilo nezamislivo u januaru, a desilo se“, rekao je on na panelu o proširenju EU u svetlu rata u Ukrajini.
Popovski je dodao da su zbog političkog konteksta neke stvari ubrzane, ali da nema prečice do pristupanja EU.
Najkomentarisaniji element paketa proširenja za 2022. godinu bila je preporuka da se kandidatski status da BiH. To se komentarisalo više od Ukrajine, jer su u vezi nje svi bili saglasni. Neke stvari u BiH su promenjene na bolje.
„Jedan od principa na kojima se zasniva metodologija proširenja je reverzibilnost, ništa se ne mora uzimati zdravo za gotovo. Stvarno se nadamo da će države pratiti naše preporuke, ali one zahtevaju mnogo rada. Da smo Izveštajima (Evropske komisije) sve učinili srećnima bio bih zabrinut“, rekao je Popovski.
Dodao je da su ranije bezbednosna pitanja bila pitanje statistike, a zbog rata to je postao „pravi politički izbor – da li ste sa nama na svetloj strani“ i pozdravio sve države u regionu koje su svoju bezbednosnu politiku uskladile sa EU.
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike izjavio je da posmatrajući kapacitet Srbije za potencijalne promene i male promene koje su načinjene „Srbija može da se takmiči sa onima koji su označeni kao gubitnici“ ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku.
„Nije bilo progresa ni u jednoj oblasti koja je posmatrana, ili je načinjen vrlo mali, beznačajan progres“, rekao je i dodao da sloboda izražavanja stagnira od 2015. što je „ekstremno zabrinjavajuće“.
U vreme kriza, dodao je, pokazalo se kao loše da zemlja kandidat za članstvo u EU, kada je potrebno pokazati solidarnost, sedi na više stolica.
„Ima ohrabrujućih znakova da je Srbija više na strani Ukrajine, ali nažalost ova pozicija u kojoj smo, da ne želimo da uzbudimo Rusiju, ima ograničenja“, rekao je.
Na loše rezultate u Izveštaju o napretku, dodao je, uticala je i kriza demokratije u Srbije.
Panel „Proširenje EU na Zapadni Balkan u svetlu rata u Ukrajini: Raspakivanje Paketa proširenja za 2022“ organizuje Centar za evropske politike.
Među učesnicima su predstavnici organizacija iz Tirane, Sarajeva, Podgorice, Skoplja, Prištine i Beograda.
Tagovi
