EK: Srbija nazadovala u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike

(Beta) – Evropska komisija je u novom godišnjem izveštaju koji će danas biti objavljen ocenila da je Srbija nazadovala u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, napominjući da su neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

„Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i nazadovala je u izveštajnom periodu“, navodi se u izveštaju Komisije o napretku u procesu pristupanja EU, u delu koji se odnosi na Poglavlje 31.

Dodaje se da je uskladjenost sa deklaracijama Visokog predstavnika i odluka Saveta o restriktivnim merama „znatno opala“ sa 64 odsto 2021. godine na 45 odsto u avgustu 2022.

U izveštaju se podseća da se Srbija, posle napada Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekoliko pozicija EU u medjunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, kao i da je glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljduska prava, ali da je do sada odbijala da se uskladi sa bilo kojim sankcijama protiv Rusije i da se nije uskladila sa većinom deklaracija Visokog predstavnika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.

„Štaviše, Srbija je zadržala bliske veze s Rusijom i neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bili su direktno protiv spoljnopolitičkih stavova EU“, navodi se u izveštaju.

Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo s Rusijom i nije eksplicitno osudila rusku agresiju protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju, ali se dodaje da je ipak podržala teritorijalni integritet Ukrajine i obećala humanitarnu pomoć, kao i da je pomogla ukrajinskim izbeglicama.

U dokumentu se ističe da je prioritetno da se Srbija u narednoj godini uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politkom EU, uključujući sankcije, i da izbegava postupke i izjave koje bi bile u suprotnosti sa stavovima EU.

„Srpski mediji su bili uključeni u snažnu prorusku kampanju dezinformisanja“, ističe se u izveštaju i poziva da se pojačaju napori na izgradnji društvene otpornosti na manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, i da se vodi aktivnija borba protiv ovog i drugih oblika hibridnih pretnji.

U izveštaju piše i da su nastavljeni „bliski odnosi i česti kontakti na visokom nivou s Rusijom, uključujući redovne bilateralne posete“.

Podseća se i da su ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali plan konsultacija za naredne dve godine, dva dana posle najave ruskog predsednika Vladimira Putina o održavanju referenduma na ukrajinskim teritorijama, delimične mobilizacije i pretnje upotrebom nuklearnog oružja.

U izveštaju se navodi da se Srbija uskladila sa nekim sankcijama protiv Belorusije i sa sankcijama uvedenim Mjanmaru, i dodaje se da je negirala izveštaje specijalnog izvestioca UN da izvozi oružje u Mjanmar.

Podseća se da je Srbija u oktobru i decembru 2021. usvojila akcione planove za primenu novih nacionalnih bezbednosnih i odbrambenih strategija i dodaje da je sada potrebno da se oni sprovode na način koji će u potpunosti odražavati evropsku orijentaciju zemlje u tim oblastima.

Takodje je potrebno da usvoji zakon koji će omogućiti učestvovanje u civilnim misijama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

U izveštaju se navodi i da je Srbija nastavila bliske kontakte i saradnju sa Kinom, SAD i Turskom, kao i da je intenzivirala kontakte sa Pokretom nesvrstanih.

„Srbija se pridružila gotovo svim ključnim sporazumima o neširenju, razoružanju i kontroli naoružanja koje promoviše EU“, navodi se u izveštaju i ocenjuje da ima transparentan sistem izveštavanja o svojoj strateškoj kontroli izvoza.

Velike strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima u Srbiji i dalje sporo napreduju, čime se produžava dugotrajna neefikasnost i povećava fiskalni pritisak, ocenjuje se u novom izveštaju o Srbiji u paketu proširenja EU.

Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, dobro do umereno pripremljena i ostvarila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

U prethodnih godinu dana zabeležen je izvestan napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća ali nije bilo napretka po pitananju jačanja fiskalnih pravila radi ušvrčšćivanja fiskalne politike, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se da je država zadržala „snažan otisak“ u ekonomiji i da je privatni sektor nerazvijen a da njegov razvoj ometaju slabosti u vladavini prava, posebno korupcija i neefikasno pravosudje, i sprovodjenju lojalne konkurencije. Istovremeno su prošlogodišnje preporuke samo delom sprovedene.

Ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena i da je učinila izvestan napredak u suočavanju sa pritiscima i tržišnim snagama unutar EU, kao i da se struktura ekonomije dalje poboljšala i da je ekonomska integracija sa EU ostala visoka.

Medjutim, dodaje se, uprkos izvesnom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Navodi se i da su javne investicije nastavile da rastu sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastruktrunih nedostataka posle godina nedovoljnih ulaganja.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nejednake uslove u odnosu na velike kompanije i strane investitore. Dodaje se da su preporuke iz prethodnog izveštaja samo delom sprovedene.

Navodi se da Srbija u narednoj godini, pod uslovom da je ekonomski oporavak dobro utemeljen, treba da planira dalji postepeni povratak na deficit blizu balansa u budžetu za 2023. i u srednjeročnom fiskalnom okviru, kao i da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila koji će stupiti na snagu iduće godine.

Takodje treba da preduzme pripremne korake ka adekvatnoj reformi sistema plata u javnom sektoru i da sprovede vremenski oročen akcioni plan za uvodjenje novog vlasništva u državnim preduzećima i strategiju za unapredjenje upravljanja u državnim preduzećima i smanjenje povezanih fiskalnih rizika.

Navodi se i da ubrzavanje ekonomskih reformi i njihova puna primena ostaje ključno za održivi oporavak i dalje jačanje  potencijala privrede u smislu konkurentnosti i inkluzivnog rasta, čime se podržava realna konvergencija sa EU.

Razvoj privatnog sektora u Srbiji ometaju slabosti u vladavini prava 

Velike strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima u Srbiji i dalje sporo napreduju, čime se produžava dugotrajna neefikasnost i povećava fiskalni pritisak, ocenjuje se u novom izveštaju o Srbiji u paketu proširenja EU.

Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, dobro do umereno pripremljena i ostvarila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

U prethodnih godinu dana zabeležen je izvestan napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća ali nije bilo napretka po pitananju jačanja fiskalnih pravila radi ušvrčšćivanja fiskalne politike, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se da je država zadržala „snažan otisak“ u ekonomiji i da je privatni sektor nerazvijen a da njegov razvoj ometaju slabosti u vladavini prava, posebno korupcija i neefikasno pravosudje, i sprovodjenju lojalne konkurencije. Istovremeno su prošlogodišnje preporuke samo delom sprovedene.

Ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena i da je učinila izvestan napredak u suočavanju sa pritiscima i tržišnim snagama unutar EU, kao i da se struktura ekonomije dalje poboljšala i da je ekonomska integracija sa EU ostala visoka.

Medjutim, dodaje se, uprkos izvesnom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Navodi se i da su javne investicije nastavile da rastu sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastruktrunih nedostataka posle godina nedovoljnih ulaganja.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nejednake uslove u odnosu na velike kompanije i strane investitore. Dodaje se da su preporuke iz prethodnog izveštaja samo delom sprovedene.

Navodi se da Srbija u narednoj godini, pod uslovom da je ekonomski oporavak dobro utemeljen, treba da planira dalji postepeni povratak na deficit blizu balansa u budžetu za 2023. i u srednjeročnom fiskalnom okviru, kao i da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila koji će stupiti na snagu iduće godine.

Takodje treba da preduzme pripremne korake ka adekvatnoj reformi sistema plata u javnom sektoru i da sprovede vremenski oročen akcioni plan za uvodjenje novog vlasništva u državnim preduzećima i strategiju za unapredjenje upravljanja u državnim preduzećima i smanjenje povezanih fiskalnih rizika.

Navodi se i da ubrzavanje ekonomskih reformi i njihova puna primena ostaje ključno za održivi oporavak i dalje jačanje  potencijala privrede u smislu konkurentnosti i inkluzivnog rasta, čime se podržava realna konvergencija sa EU.