Demokratska nacionalna konvencija na kojoj Kamala Haris treba da bude nominovana kao kandidatkinja za predsedničke izbore u SAD počinje 19. avgusta u Čikagu i očekuje se sa sve većim interesovanjem Amerikanaca.
Konvencija za koju su počele pripreme trajaće četiri dana i očekuje se da će joj prisustvovati hiljade ljudi koji će podržati nominaciju Haris koja je dospela na mesto kandidatkinje nakon povlačenja iz izborne trke aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Ispred Junajted centra u Čikagu očekuju se i demonstracije zbog nezadovoljstva politkom demokratske administracije prema Izraelu koji vodi rat u Gazi i zahtevom da se Jerusalimu obustavi podrška, piše Rojters.
Na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Milvokiju u julu par dana nakon što je pokušan atentat na njega, Donald Tramp je zvanično nominovan za predsedničkog kandidata i predstavio svog potpredsedničkog kandidata Džej Di Vensa.
Konvenciju demokrata u ponedeljak uveče će otvoriti Bajden govorom koji će ujedno biti i opraštajni, iako je pre samo nekoliko nedelja bio predsednički kandidat i bilo je očekivano da će na konvenciji prihvatiti nominaciju.
Bivša predsednička kandidatkinja Hilari Klinton i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton će takođe govoriti.
Guverner Minesote i kandidat za potpredsednika Tim Volz predstaviće se Amerikancima u sredu uveče, a poslednjeg dana konvencije obratiće se kandidatkinja za predsednicu Kamala Haris.
Porast optimizma demokrata u vezi sa izbornim izgledima Haris malo je podigao raspoloženje američkih potrošača ovog meseca, piše Asošiejted pres pozivajući se na istraživanja ekonomista.
Indeks potrošačkog raspoloženja Univerziteta u Mičigenu popeo se na 67,8 nakon što je u julu dostigao 66,4. što pokazuje da su očekivanja Amerikanaca za budućnost porasla, dok je njihova procena trenutnih ekonomskih uslova blago potonula.
Istraživanje je pokazalo da 41 odsto potrošača smatra Haris boljim kandidatom za ekonomiju zemlje, naspram 38 odsto koji tako vide Trampa. Pre nego što je Bajden odustao od predsedničke trke, Tramp je imao prednost po tom pitanju.
Rast inflacije koji je počeo pre tri godine doveo je do toga da se Amerikanci osećaju mrzovoljno i mnogi su okrivili predsednika Bajdena za veće cene.