Mundijal 2022. okončan je spektakularnim dvobojem Argentine i Francuske. Domaćin Katar decenijama će osećati ostavštinu tog turnira čiju su organizaciju pohvalili mnogi gosti – pa i oni sa Zapada, gde se ta zemlja i kritikovala zbog situacije s nepoštovanjem ljudskih prava ili položaja ekonomskih migranata.
Stručnjaci su u prošlosti u više navrata istraživali efekte organizacije velikih sportskih događaja (poput Olimpijskih igara ili prvenstava sveta u fudbalu) na ekonomiju zemlje-domaćina. Pritom su dokazani privredni efekti (i na kraju krajeva profit) bili sve u svemu manji od očekivanih, a sam efekat organizacije bio je kratkoročan. Nešto manje istraživanja posvećeno je tome na koji način osvajanje titule na Mundijalu utiče na zemlju iz koje dolaze prvaci sveta?
Porast BDP
Pet različitih nacija osvajalo je titule najbolje ekipe na proteklih sedam Mundijala: Brazil (1994, 2002), Francuska (1998, 2018), Italija (2006), Španija (2010) i Nemačka (2014). U šest od sedam slučajeva domovina prvaka sveta je u godini održavanja turnira zabeležila veći BDP nego u dve prethodne godine.
Brazil je 1994. imao rekordan rast privrede d 5,9 odsto. Slično se dogodilo i 2002. – kada je Brazil u finalu bio bolji od Nemačke, a privreda porasla 3,1 odsto. Znatno veći rast BDP nego godinu dana ranije (1,4%) ili u godini nakon turnira (1,1%).
Francuska je 1998. na domaćem terenu osvojila svoju prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu, a nacionalna ekonomija u toj godini porasla je za 3,6 odsto – znatno više nego 1997 ili 1999. No, nešto drugačije je bilo 2018. U godini u kojoj su Francuzi osvojili drugu titulu prvaka sveta, tamošnja privreda zabeležila je nešto slabiji rast (1,9%) nego u godini uoči Mundijala (2,3%).
Italijanski uspeh na Mundijalu 2006. pratio je rast BDP od 1,8 odsto, što znači da je te godine bio snažniji od godine pre toga (0,8%) i godine nakon turnira u Nemačkoj (1,5%). I u Nemačkoj se 2014. osetio „efekat Mundijala“: nacionalna ekonomija je u toj godini porasla za 2,2 odsto, što je bilo osetno više nego u 2013. (0,4%) ili u 2015. (1,5%).
Španci su 2010. osvojili svoju prvu titulu prvaka sveta. U toj godini koju je obeležila velika ekonomska kriza, njihova privreda ipak je uspela da poraste za 0,2 odsto. Godinu dana pre turnira, BDP je bio u minusu 3,8 odsto, a i u godini nakon Mundijala u Španiji je zabeležen pad BDP (-1,2%).
Nacionalni zanos
Da li je osvajanje titule prvaka sveta zaista razlog za privredni rast ili se radi o slučajnosti? Tokom Svetskog prvenstva 2014. godine, kolumnista Alen St. Džon u američkom magazinu „Forbs“ je napisao: „U mesecima nakon osvajanja titule na Svetskom prvenstvu izgleda da postoji kratkoročni rast stope produktivnosti. To se može zamisliti kao svojevrsna ’nacionalnu šećerna groznicu’ s kratkoročnim energetskim zamahom, koji onda opet opada.“
Da li je za rast BDP zaslužan porast domaće potrošnje, kao posledica slavlja zbog uspeha? O tome ne postoji mnogo podataka, a uz pomoć onih malobrojnih koji postoje, ipak se može naslutiti o čemu bi zapravo moglo da se radi. Pre Svetskog prvenstva 2022. Univerzitet Sari u Engleskoj sproveo je studiju iz koje proizlazi da rast BDP počiva pre svega na rastu izvoza, a ne na rastu domaće potrošnje ili investicija.
„Istraživanja potvrđuju tezu da uspeh na jednom od najprestižnijih i najuglednijih međunarodnih sportskih takmičenja ima potencijal da utiče na konjunkturni ciklus“, kaže autor studije Marko Melo. Podaci o rastu privrede su upoređeni s podacima iz onih zemalja koje nisu osvajale turnir.
Kriza u Argentini
Ekonomski bum bio bi blagoslov za Argentince. Ta zemlja je već godinama u krizi i uspesi na sportski terenima su bar na kratko odvratili pažnju od problema kod kuće. Recesija, inflacija, devalvacija domaće valute – oko 40 odsto Argentinaca (zemlje s oko 45 miliona stanovnika) živi ispod granice siromaštva.
Kriza je u Argentini u stvari trajnog karaktera – i ona praktično traje od kraha finansijskog sistema 2001. U ovoj godini se tako u zemlji prvaka sveta očekuje inflacija i do 100 odsto, dok za to vreme dugovi nastavljaju da rastu. S obzirom na tako teške probleme kod kuće, teško je za očekivati da će trijumf u katarskoj pustinji imati ikakve značajnije efekte na nacionalni BDP.
Razloga za zadovoljstvo ipak ima Argentinski fudbalski savez (AFA) koji će profitirati od buma prodaje sportskih artikala s grbom novog prvaka sveta. Potražnja za dresom Adidas s Mesijevom desetkom je, prema zvaničnim podacima, doslovno „eksplodirala“.
Adidas je uzgred „apsolutno zadovoljan“ poslovanjem u kontekstu Svetskog prvenstva 2022. Promet povezan s Mundijalom u ovoj godini bi mogao da iznosi do 400 miliona evra, a ubedljivo najveći deo toga realizovan je u četvrtom kvartalu ove godine.
Tagovi
