Učenje veštine i umetnosti upravljanja je dugotrajni proces koji podrazumeva stalne promene i tolerisanje neizvesnosti koje poslovanje nosi. Meni je dragoceno iskustvo u učenju bilo kada mi je na početku karijere dodeljen kouč koji je radio „shadow management“. Sećam se starijeg gospodina koji je proveo nekoliko decenija na upravljačkim pozicijama u svetu multinacionalnih kompanija. Bio je „nemi“ gost na sastancima koje sam vodio sa ekipom koja mi je raportirala.
U početku sam imao tremu zbog prisustva konsultanta ali sam s vremenom u potpunosti zaboravio na njegovo prisustvo. Nakon sastanka smo razgovarali o tome kako sam reagovao u pojedinim situacijama. Nije me savetovao niti pričao o teoriji. Učio me je da eksperimentišem sa malim promenama i da vidim iskustveno šta se dešava – da li „radi“ u praksi. Učio me je da sa laganim koracima radim nešto drugačije, mislim drugačije i pokrenem se drugačije. Podržavao me je da pokušam nešto novo i frustrirao kada sam stagnirao.
Tada sam prihvatio da novo iskustvo nosi i dozu straha i da je ljudski osećati ga. Davao mi je podršku da izdržim na tom mestu. Od njega sam naučio i da ne postoji formula uspeha kako postati uspešan menadžer. Budi to što jesi i koristi što širi dijapazon mogućnosti koje su ti na raspolaganju u datom, jedinstvenom momentu. Nemoj stajati fiksirano na jednom mestu jer je napolju danas sunce, juče je bila magla a pre par meseci je padao sneg. Kada si zaustavljen na jednom mestu, ne adaptiraš se na najbolji mogući način na promene poslovnog okruženja.
Nakon „shadow manager“ programa nisam osetio neke opipljive promene u stilu upravljanja. Danas, sa distancom od par decenija shvatam da je iskustveno učenje kroz koje sam tada prošao proces koji dugo traje i koji mi je značajno pomogao da izgradim i po potrebi menjam identitet menadžera. Eksperimentalni stav u upravljanju obogaćuje i ojačava podlogu na kojoj stojimo i povećava toleranciju na izazove i promene u okruženju.
