„Kandidati za članstvo treba da rade na ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU ovog najranijeg datuma ulaska. Ovo obostrano opredeljenje povećalo bi poverenje u proces pristupanja koji je narušen nedostatkom posvećenosti i napretka u proteklih nekoliko godina. Jasno se ističe da ne postoji slobodan ulazak u EU i da je vremenski okvir cilj, a ne određeni datum. Novo političko rukovodstvo nakon evropskih izbora 2024. trebalo bi u potpunosti da se posveti ovom cilju i reformskom procesu koji je potreban da bi se on postigao. Zajednički samit sa političkim rukovodstvima svih zemalja kandidata takođe bi mogao da doprinese obnovljenom osećaju dinamike“, navodi se u dokumentu koji Nova.rs dobila na uvid.
Obe opcije, navode autori, imaju svoje prednosti i mane.
„Opcija ‘en bloc’ (ulazak više država istovoremeno) očekuje da zemlje kandidati motivišu i podržavaju jedna drugu reformski proces. Ali to je u suprotnosti sa pristupom zasnovanim na zaslugama koji svakog kandidata čini ‘pejsmejkerom’ sopstvenog pristupanja. To znači da bi ili naprednije države trebalo da sačekaju one koje kasne, ili da oni definišu brzinu pristupanja, što podrazumeva prijem zemalja koje još nisu spremne za pridruživanje. Princip „regatta“ bi više bio u skladu sa zaslugama, ali to bi omogućilo državama članicama, uključujući i novopridošle da blokiraju pristupanje nekih zemalja zbog bilateralnih sukoba. Ovaj rizik bi se mogao ublažiti klauzulama u njihovim pristupnim ugovorima o prelaznom periodu koji im oduzima pravo da glasaju o budućim proširenjima za zajednički dogovoreni vremenski okvir. Takođe, o pristupanju bi se moglo razmišljati tek nakon što se reše sukobi između zemalja kandidata“, navodi se u dokumentu.
Autori preporučuju da, s obzirom na navedeno, da se runde pristupanja razdvoje na manje grupe zemalja sa pristupom zasnovanim na zaslugama i uzimajući u obzir potencijalne bilateralne sukobe.
Zašto proširenje 2030. godine
Sa napadom Rusije na Ukrajinu, autori dokumenta navode se da je geostrateška uloga EU dramatično promenila kroz veliku vojnu, humanitarnu, finansijsku i diplomatsku podršku koju pruža.
„Debata o kapacitetu EU da deluje i njenom ukupnom suverenitetu je intenzivirana, a arhitektura kontinenta i odnos EU sa susedima na istoku i jugu moraju biti temeljno preispitani zbog ozbiljnih pretnji evropskom bezbednosnom poretku. Evropski lideri su obnovili svoju posvećenost proširenju u kontekstu sve nepovoljnijeg međunarodnog konteksta. Ukrajina i Moldavija su se nedavno pridružile grupi od sada osam zemalja kandidata, a još dve će verovatno uslediti kasnije. Međutim, sama EU nije spremna da dočeka nove članice. Institucije i mehanizmi donošenja odluka nisu dizajnirani za grupu od najviše 37 zemalja… Isporuka javnih dobara građanima postala je sve veći izazov za EU i vlade njenih država članica, a time je učinila demokratiju ranjivom“, navodi se u dokumentu.
U dokumentu se ističe da neke članice EU dovode u pitanje vladavinu prava, primat prava EU nad nacionalnim pravom i zajedničke vrednosti navedene u sporazumu EU.
„Evropska unija bi trebalo da radi na unutrašnjoj reformi kako bi poboljšala svoje funkcionisanje i bolje zaštitila interese budućih generacija. U tom kontekstu, francuska i nemačka vlada pozvale su 12 nezavisnih eksperata da formiraju „radnu grupu za institucionalne reforme. Od nas je zatraženo da razvijemo predloge reformi koji pomažu u održavanju kapaciteta EU da deluje, zaštiti njenih osnovnih vrednosti, jačanju njene otpornosti i približavanju građanima u pripremi za potencijalno buduće proširenje“, ističu autori dokumenta.
Očekuje se da će lideri EU razmotriti ove predloge na neformalnom samitu u Granadi pod španskim predsedavanjem EU u oktobru. Nakon toga, Evropska komisija će objaviti godišnje izveštaje o napretku zemalja kandidata u proširenju, a lideri EU će odlučiti o početku pregovora o pristupanju Ukrajine i Moldavije.
Iako francusko-nemački eksperti predlažu postavljanje datuma za proširenje, očekuje se da će proces reformi EU i proširenja biti dugotrajan.
Dokument u celosti možete pročitati ovde.
