Sudeći po navodima libanskog premijera Hasana Diaba, razornu eksploziju u Bejrutu prouzrokovala je veoma velika količina amonijum-nitrata. Materijal potiče s jednog teretnog broda koji je, zbog tehničkih problema, zaustavljen u Bejrutu 2013. Nalazio se na putu od Gruzije ka Mozambiku.
Oko 2.750 tona opasne materije otada je bilo uskladišteno u luci u Bejrutu, i to bez ikakvih mera bezbednosti.
Dojče vele donosi priču o amonijum-nitratu i eksplozijama sličnim onoj u Bejrutu iz prošlosti.
Što je amonijum-nitrat?
To je bela so u obliku kristala. Bez mirisa. Relativno jeftino se može proizvesti od amonijaka i azotne kiseline. Vrlo lako se topi u vodi i uglavnom se koristi za đubrivo u poljoprivredi, s obzirom na to da sadrži dovoljno azota potrebnog za rast biljaka.
Bez primesa, amonijum-nitrat nije opasan. Ali je veoma osetljiv na toplotu. Na 32,2 stepena Celzijusa amonijum-nitrat menja svoje kristalno uređenje. Ukoliko se na jednom mestu nalaze veće količine amonijum-nitrata, on se zagreva. Ako se radi o veoma velikim količinama – zapaljiv je. Na 170 stepeni Celzijusa počinje njegova razgradnja na vodu, azot i kiseonik – što objašnjava i razornu eksplozivnu moć.
Moguće je da je eksploziji u skladištu prethodio požar u susedstvu, u lusi u kojoj je bila uskladištena ili municija ili pirotehnika.
Stroge mere bezbednosti
Amonijum-nitrat u mnogim zemljama sme da se koristi samo uz stroge mere obezbeđenja, jer odavno se zna koliko je taj materijal opasan, odnosno koliko može biti opasan.
Pre gotovo 100 godina (1921.) u nemačkom Ludvigshafenu je, u jednoj fabrici amonijaka u sklopu koncerna BASF, eksplodiralo 400 tona amonijum-sulfata. U dve kratke eksplozije koje su usledile jedna nakon druge tada je poginulo 559 osoba, a 1977 je povređeno. Fabrika je većim delom tada bila uništena. Eksplozija se mogla čuti čak u Minhenu, udaljenom 300 kilometara. Vazdušni talas koji je nastao nakon detonacije u Bejrutu mogao se, sudeći po medijskim izveštajima, osetiti i na Kipru, udaljenom oko 200 kilometara.
Slike iz Bejruta podsećaju na katastrofalnu hemijsku nesreću 2015. u kineskom lučkom gradu Tianjinu. Tamo se u jednom skladištu za opasne materije nalazili 800 tona amonijum-nitrata i brojne druge materije. U razornim eksplozijama poginulo je 173 ljudi, a čitav jedan gradski kvart je uništen.
Godine 2013. u eksploziji amonijum-nitrata u Teksasu stradalo je 14 ljudi. U francuskom Tulusu je 2001. u eksploziji amonijum-nitrata poginula 31 osoba.
Omiljen i kod terorista
U Nemačkoj je korišćenje te materije definisano Zakonom o eksplozivu. Amonijum-nitrat su u prošlosti za svoje napade koristili i razni teroristi. Radi se o visoko-eksplozivnom materijalu, koji se može nabaviti relativno lako i jeftino.
Teoretičar zavera i fanatičar opsednut oružjem Timoti Mekvejn je za teroristički napad na zgradu američke vlade u Oklahoma Sitiju 1995. koristio upravo smesu u kojoj je bio i amonijum-nitrat. A koristio ga je i desničarski terorista Anders Bering Brejvik – za svoj napad autobombom u Oslu 2011.
Tagovi
