„Pravi muškarci su desničari“, kaže glavni kandidat Alternative za Nemačku (AfD) za evropske izbore Maksimilijan Kra u jednom videu na TikToku, videu koji je pogledan 1,4 miliona puta, piše DW.
Kra se videom obraća posebno mladim korisnicima i izdašno se koristi revizijom istorije. „Naši preci nisu bili zločinci. Imamo sve razloge da budemo ponosni na svoju zemlju i na ljude koji su je gradili.“
Takođe od mladih traži i da saznaju „šta su baka, deda ili prabaka radili, odakle su došli, za šta su se borili i patili“.
AfD je na društvenim mrežama uspešnija od bilo koje druge nemačke stranke. Desničarska ekstremistička omladinska organizacija AfD-a, Mlada alternativa, takođe seje nacionalističke poruke na TikTok-u.
Taj podmladak AfD-a vlasti smatraju „dokazano ekstremno desničarskom organizacijom“.
Erik Arens je stručnjak za društvene medije i kreirao je TikTok kanal za Maksimilijana Kraa. Prošle je godine dospeo na naslovne strane sa zahtevom da se nemačke žene obavežu da doniraju jajne ćelije kako bi se zemlja demografski stabilizovala.
Tokom predavanja na privatnom „Institutu za državnu politiku“ – koji Služba za zaštitu ustavnog poretka smatra najvažnijim ekstremističkim trustom mozgova – Arens se divio velikom dometu koji se može postići putem TikToka.
„Mora da su se ljudi 1923. godine osećali tako kada su otkrili radio, kao što se i ja osećam kad pogledam svoje profile na TikToku“, rekao je tada Arens.
Brzo širenje sadržaja
TikTok je savršena platforma za desničare. Više od 20 miliona ljudi u Nemačkoj koristi TikTok, posebno omladina.
Suprotno onome što roditelji često misle, deca i mladi ne moraju da traže ovakve ili onakve sadržaje. TikTok nasumično prikazuje svaki video određenom broju ljudi.
Ako se poveća broj lajkova, komentara ili trajanje pregleda, šalje se novim korisnicima. Mladim korisnicima, koji često ne shvate odmah ponekad ekstremnu prirodu videa, ponovno se predlaže sličan sadržaj. I opet. I opet. To omogućava rast.
Desničarski influenseri se koriste estetikom pop-kulture. Odlomke govora iz Bundestaga prate muzikom, emodžijima i sarkazmom. S korisnicima su uvek na „ti“, ponekad u stilu onlajn-trenera koji grade samopouzdanje mladih i žele da im ponude orijentaciju.
Bez kontrole, bez filtera, kako je na svom predavanju rekao Arens, komentarišući sadržaje koje postavlja nova desnica: „Uvek možemo da korisniku plasiramo našu poruku našim sopstvenim rečima, preko naše platforme.“
Arensa oduševljava činjenica da niko tu poruku na proverava što se tiče njene ispravnosti. „I to je neposredan, direktan, parasocijalni odnos, da tako kažem, između mene kao gledaoca i ovog čoveka na ekranu“, objasnio je desničarskoj publici Arens.
Lajfstajl i suptilna poruka
Danijel Hajok, stručnjak za medije sa Univerziteta u Erfurtu, upozorava: „Smišljena propaganda je uvek samo jedan deo. Drugi je kada ljudi s odgovarajućim stavom pružaju sasvim normalan uvid u svakodnevni život kroz lajfstajl sadržaje.“
Pritom se desničarske perspektive prenose „na mnogo suptilniji način i ne tako direktno”.
Mladi korisnici postepeno navikavaju na sadržaje i jezik desnice. I pri tom upoznaju lica nove desnice i AfD-a.
Na primer, lice Ulriha Zigmunda (33), šefa poslaničkog kluba AfD-a u parlamentu pokrajine Saksonija-Anhalt, kojeg je Služba za zaštitu ustavnog poretka klasifikovala kao „dokazano ekstremnog desničara“.
Zigmundov video, u kojem delegitimizuje Službu za zaštitu ustavnog poretka, imao je preko dvesta hiljada pregleda.
Prema informacijama istraživačke mreže Korektiv, Zigmund takođe bio prisutan na sastanku u Potsdamu krajem novembra kada su desničari raspravljali o deportaciji stranaca iz Nemačke što je dovelo do talasa protesta.
Direktan uticaj na izborno ponašanje
Kao i „Mlada Alternativa“, Zigmund ulaže mnogo energije u nastupe na društvenim mrežama.
„Postoje mnogi članovi koji su vrlo aktivni, a očito u profesionalizaciju tih aktivnosti teče mnogo novca“, kaže politikološkinja Ana-Sofi Hajnce u razgovoru za Dojčlandfunk.
O finansiranju nastupa na društvenim mrežama, kako navodi Korektiv, takođe se govorilo i na skupu u Potsdamu. Prema tim izvorima, lični asistent vodeće političarke AfD-a Alis Vajdel, Roland Hartvig, koji je u međuvremenu otpušten, najavio je da bi AfD mogla da finansira agenciju za društvene mreže koja bi radila za uticajne desničarske ličnosti.
Prema Hartvigovim rečima, cilj je da se utiče na izbore, posebno među mladima: „Generacija koja mora da promeni stvari je tu“, zaključio je tada strateg AfD-a.
Brisanje kao rešenje?
TikTok navodi da briše sadržaj koji krši smernice ove platforme. Kako kaže glavni kandidat AfD-a na izborima za Evropski parlament u junu, Kra, TikTok je već izbrisao neke njegove video-zapise.
Prvi program nemačke televizije (ARD) postavio je pitanje o konkretnim merama. Nadležna nemačka ministarstva ukazuju na „Direktivu o digitalnim uslugama“ Evropske komisije.
U skladu sa tim, velikim platformama prete oštre kazne ako ne poštuju brisanje ilegalnog sadržaja.
Međutim, kako kaže medijski stručnjak Hajok, platforme su dužne da korisnicima samo omoguće prijavu spornog sadržaja. Samo kada TikTok primi prijavu o sumnjivom sadržaju, platforma je mora proveriti i, ako je potrebno, proslediti nemačkim službama.
Međutim, video-zapisi su često na granici legalnog i ne moraju se brisati.
Prema Arensu, strategu za društvene medije bliskom AfD-u, uticajne osobe na TikToku ne mogu se pobediti čak ni brisanjem profila, jer „ako je ovaj kanal blokiran iz nekog razloga, ta osoba može jednostavno da otvori novi“.
Zatim može ponovno generisati isti broj pratilaca u vrlo kratkom vremenu jer je ta ličnost već poznata ciljnoj grupi.
Stručnjak za desničarski ekstremizam Majk Filic sa Instituta za demokratiju i civilno društvo u Jeni smatra da i demokratski sadržaji moraju doći do više korisnika.
„I zato su intervencije u strukturi digitalnih mreža važne“, kaže Filic misleći pritom na algoritme TikToka i ostalih mreža.
Stručnjak za medije Hajok smatra da i druge stranke moraju da budu prisutnije u digitalnom svetu. Inače će oni koji najbolje vladaju novim tehnologijama imati i najveći uspeh.
Tagovi
