U ovom broju Nedeljnika u rubrici „Dela koja su me oblikovala“ Vlatko Stefanovski priča o muzici i knjigama koje su ga odredile. Naveo je Bitlse, Džimija Hendriksa i sada ovde već zaboravljeni bend Focus i gitaristu Jana Akermana s kojim je i svirao kasnije. Setio sam se njihove odlične pesme „Hocus Pocus“ i ovog sjajnog holandskog gitariste i čak uspeo da pola minuta bez falša i sa puno treme odzviždim ovu stvar pred maestralnim Vlatkom. Nekih dva sata kasnije gledao sam poslednju epizodu odlične holandske serije „Lov na Jaspera S.“ u kojoj glavni negativac u jednom momentu priča sa ćerkom i kaže: „Moram da ti pustim Jana Akermana, on je bolji gitarista od Džimija Pejdža.“ Pomisliš, kako bi taj odvratni lik mogao da ima isti ukus kao divni Vlatko?
Onda me to odvede do toliko puta ponovljenog da muzički, umetnički ukus nema veze sa tim ko je kakav iako se to često spominjalo i dovodilo u vezu i ljudi se opisivali preko muzičkih afiniteta. Sećam se da je u doba Hladnog rata, blokovske podele sveta, kada je na čelu Sovjetskog Saveza bio Jurij Andropov, američka štampa iskopala da prvi čovek ruskih komunista voli džez što su dešifrovali kao šansu da će sovjetsko-američki odnosi biti bolji. Kako možeš voleti džez a mrzeti Ameriku. Ali on je imao kratki mandat, posle njegove smrti došao je Černjenko čiji se dvojnik našao u spotu „Two Tribes“ benda Frankie Goes to Hollywood koji je opisivao hladnoratovski sukob SSSR-a i SAD. Koliko su učitavanja i iščitavanja jeziva i suluda dokaz je monstruozni Čarls Menson čija je sekta ubila trudnu suprugu Romana Polanskog a on bio fan Bitlsa čiju je genijalnu i revolucionarnu pesmu „Helter Skelter“ video drugačije nego svi.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
