Procurila baza podataka u okviru projekta „Pegaz“ – softvera koji je omogućio prisluškivanje novinara, aktivista i političkih neistomišljenika – uključuje brojeve mobilnih telefona francuskog predsednika Emanuela Makrona i još 13 šefova država i šefova vlada, piše Gardijan.
Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa i pakistanski premijer Imran Kan takođe su navedeni u podacima, koji uključuju diplomate, vojne šefove i visoke političare iz 34 zemlje, piše britanski list.
Pojava ovih brojeva na listi koja je nedavno procurila – koja uključuje brojeve vlada koje su bile klijenti Grupe NSO, izraelske obaveštajne kompanije – kako piše Gardijan – ne znači da su brojevi francuskog predsednika i drugih državnika uspešno hakovani.
Grupa NSO insistira da baza podataka „nema nikakve važnosti“ za kompaniju.
Takođe su naveli da Makron nije bio „meta“ nijednog od njihovih što, prema pisanju Gardijana, znači da kompanija negira da je francuski predsednik bio izabran za nadzor pomoću Pegaza, njihovog softvera. njegovog špijunskog softvera.
Podsetimo, ranije je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele izrazila je zabrinutost zbog korišćenja softvera izraelske Grupe NSO za špijuniranje novinara, boraca za ljudska prava i političkih neistomišljenika.
“Otkrića koja se tiču očigledne upotrebe softvera Pegaz za špijuniranje novinara, zaštitnika ljudskih prava, političara i drugih u raznim zemljama krajnje su zabrinjavajuća i deluje da potvrđuju neke od najgorih strahova o mogućoj zloupotrebi tehnologije za nadzor za nezakonito kršenje ljudskih prava pojedinaca”, navela je Bašele.
Istraga koju je sproveo međunarodni medijski konzorcijum, zasnovana na procurelim podacima, pružila je dodatne dokaze o korišćenju softvera Pegaz za špijuniranje. Softver Pegaz može da prati ne samo celokupnu komunikaciju mobilnog telefona, već i da prenosi ono što prikazuje telefonska kamera.
Bašele je navela da upotreba tog i sličnih softvera “može biti opravdana jedino u istragama ozbiljnih zločina i u slučaju velikih bezbednosnih pretnji, s obzirom da omogućavaju duboku invaziju u uređaje, što rezultira uvidom u sve aspekte nečijeg života”.
“Ako su navodi o korišćenju softvera Pegaz samo delimično tačni, onda je ta crvena linija ponovo pređena uz potpunu nekažnjivost”, dodala je visoka komesarka UN.
Sa liste više od 50.000 brojeva mobilnih telefona, koju su dobili pariska neprofitna organizacija Zabranjene priče i grupa Amnesti internešenel, i podelili je sa 16 medijskih organizacija, novinari su identifikovali više od 1.000 pojedinaca u 50 zemalja koje su navodno klijenti NSO izabrali za potencijalni nadzor.
Među njima je 189 novinara, više od 600 političara i državnih zvaničnika, najmanje 65 rukovodilaca u privredi, 85 boraca za ljudska prava i nekoliko šefova država, naveo je Vašington post, član međunarodnog konzorcijuma. Kuće za koje rade novinari su Asošiejted pres, Rojters, Si-En-EN, Vol strit džurnal, Mond i Fajnenšel tajms.
Grupa Amnesti je navela da su njeni forenzički istraživači utvrdili da je Pegaz, vodeći špijunski softver Grupe NSO, uspešno instaliran na telefon turske novinarke Hatidže Čengiz, verenice ubijenog novinara Vašington posta Džamala Kašogija, svega četiri dana nakon što je likvidiran u Konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu 2018. godine. Kompanija je prethodno dovođena u vezu sa špijuniranjem Kašogija.
Grupa NSO je demantovala da je ikada imala takvu “listu potencijalnih, prošlih ili trenutnih meta”, a za izveštaj grupe Zabranjene priče navela je da je “pun pogrešnih pretpostavki”.
Tagovi
