Emanuele Žiofre: EU nije bankomat, već najveća mogućnost za Srbiju

Često se u delu javnosti – a govorimo ne samo o običnim ljudima nego i o vlastima – Evropska unija etiketira samo kao neko ko mnogo traži. Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, reći će u intervjuu Nedeljniku da je „Evropska nedelja mogućnosti“ (o kojoj možete saznati nešto više na narednim stranicama) idealna prilika da se to promeni. Ova konferencija predstavlja „živo“ objašnjenje kako izgleda podrška EU Srbiji, dodaje on.

„U prošlosti smo širom Srbije često predstavljali uspešno realizovane projekte i dostignuća koje finansira EU. Prisutni smo u skoro svakoj opštini u Srbiji sa projektnim aktivnostima da pomognemo građanima, modernizujemo zemlju, kao i da podržimo ispunjavanje kriterijuma EU u procesu pristupanja. One idu od podrške obrazovanju do novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili podrške organizacijama civilnog društva ili, na primer, podrške inovacijama i reformi javne uprave“, kaže Žiofre na početku razgovora za Nedeljnik.

„Nedeljom mogućnosti objedinjujemo sve programe dostupne ljudima u Srbiji, predstavljamo ih i objašnjavamo kako ljudi mogu da se prijave. Očigledno, EU nije veliki bankomat odakle se može izvući novac. Sve ovo ima jasnu svrhu – pristupanje EU i to je najveća prilika od svih. Mogućnost i za Srbiju i za EU. Od najsavremenijih istraživanja i razvoja u IT i biotehnologiji do nekih od najboljih poljoprivrednih proizvoda u Evropi, Srbija ima mnogo toga da ponudi Uniji. Kompanije iz EU su zauzvrat donele i nastavljaju da donose poslove, znanja, inovacije i visoke standarde proizvodnje, zaštite životne sredine i bezbednosti. One pomažu lokalnim zajednicama da se razvijaju i rastu. Studenti imaju opcije da studiraju u inostranstvu kroz Erazmus, poljoprivrednici dobijaju direktnu podršku kroz naš program podrške poljoprivredi IPARD, istraživači dobijaju bespovratna sredstva iz programa EU Horizont. Takođe na mnogo načina podržavamo zaštitu životne sredine i pomažemo u obnovi železničke infrastrukture. Bolji smo zajedno! To je prava šira mogućnost“, nastavlja ambasador EU.

Šta je glavna poruka Nedelje mogućnosti i Delegacije Evropske unije ovog juna? Kome je Nedelja mogućnosti namenjena?

Dozvolite mi da naglasim da su evrointegracije zaista za svakoga u Srbiji, a ne samo za deo društva ili vladine institucije. I voleli bismo da prenesemo tu poruku. To ponavljamo poslednjih nekoliko godina sa našim sloganom „EU za tebe“. Ova konferencija je na neki način konkretnije objašnjenje toga kako izgleda podrška EU za tebe ovde u Srbiji i kako se prijaviti za nju. To je objedinjeno mesto za sve koji žele da se informišu o pristupnim fondovima EU u Srbiji. Imamo programe za naučnike, za poljoprivrednike, za preduzetnike koji mogu da dobiju sufinansiranje opreme za svoja preduzeća preko Ministarstva privrede, ali i kroz naše fondove. Mala i srednja preduzeća kao i poljoprivrednici mogu da imaju velike koristi od fondova EU. Tokom Nedelje mogućnosti takođe pokazujemo, na primer, kako da se prijavite za fondove EU ako radite u organizaciji civilnog društva ili u sektoru kulture, ili ako radite na tehničkim inovacijama. Dakle, bez obzira na to da li ste filmski stvaralac ili radite u laboratoriji, sigurno imate na raspolaganju neki program EU.

Naravno, želimo da sagledamo i širu sliku i da tokom ove nedelje pokažemo da je podrška EU Srbiji u celini u stvari ogromna. U proteklih nekoliko godina smo izdvajali u proseku 400 miliona evra na projekte podrške Srbiji pristupanju Evropskoj uniji. I moram da naglasim da su to bespovratne donacije, a ne krediti. Pored ove podrške obezbeđujemo i povoljne zajmove preko Evropske investicione banke. To se prevodi u nove energetske koridore, nove puteve, nove bolnice, nove pruge i mnoge stvari od kojih svaka osoba može da ima koristi jer poboljšavaju ukupnu infrastrukturu i usluge države. Nedelja mogućnosti kao takva je, međutim, više usmerena na to da pojedinci saznaju koji su programi dostupni za svakoga.

Da li ste zadovoljni imidžom koji EU ima u Srbiji? Istraživanja kažu da je negde oko trećine građana protiv pridruživanja i evropskog puta Srbije. Kako biste ih ubedili da je EU dobra za Srbiju i koliko EU Nedelja mogućnosti može da pomogne?

Građani će se odlučiti za svoj konačni izbor kada za to dođe vreme. Mislim da će se opredeliti za naprednu, modernu i demokratsku Srbiju koja će zauzeti svoje mesto u jakoj EU kako bi je učinila još jačom. U međuvremenu građani imaju pravo da znaju šta im donosi pristupanje EU. Događaji kao što je Nedelja mogućnosti upravo tome služe. Ali opet: koristi od evrointegracija ne dolaze samo u vidu novca. Stvarna korist za ljude u Srbiji su rezultati reformi kao što su čistiji vazduh, čistija voda, bolja reforma javne uprave, visok stepen zaštite potrošača, bolja infrastruktura, bezbednost proizvoda, zaštićeno kulturno nasleđe, da nabrojim samo neke.

I ove stvari se ne dešavaju u nekoj dalekoj budućnosti. Već možete videti rekonstruisanu Golubačku tvrđavu, ili postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj, ili razgovarati sa preduzetnicima koji su unapredili svoje poslovanje zahvaljujući podršci EU. Već možete putovati auto-putem Koridor 10 do Grčke koji je sufinansirala EU. Te stvari se već dešavaju. Dakle, evrointegracije i koristi od njih ne dolaze samo kada se pridružite. I ne zaboravimo da je EU iz istorijske perspektive mirovni projekat među bivšim neprijateljima. Mir i stabilnost su neprocenjivi. Nije li to najveća prilika? Unutar EU bivši neprijatelji su postali prijatelji, a onaj ko je imao najveću korist od toga su ljudi.

Koje biste vi projekte istakli kada je u pitanju podrška EU?

Već sam naveo nekoliko, a radimo u preko 18 različitih tematskih oblasti širom zemlje. Ali ako bih morao da navedem neke vodeće projekte, tri mi padaju na pamet.

Prvo, naša podrška ugroženim domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima u ublažavanju energetske krize. Srbiji smo dali 165 miliona evra kako bismo pomogli da se poveća broj korisnika kojima, na osnovu prihoda, mogu da se umanje računi za struju. Ovo je takoreći energetski most koji finansira EU da se pređe preko jednog ili drugog ponora koji bi mogao da se pojavi tokom energetske krize. Ovo je vrlo konkretna podrška koju ljudi mogu da osete u svojim džepovima i domovima, jer ne moraju da drhte tokom hladnih dana.

U pripremi je još jedan vodeći projekat: modernizacija pruge između Beograda i Niša, koji će promeniti stanje stvari kada su u pitanju povezanost Srbije i njen društveno-ekonomski razvoj. Ljudi će moći da putuju između dva grada brzinom do 200km/h. Ali projekat na koji sam najponosniji je naš projekat stambenog zbrinjavanja za one koji su morali da napuste svoje domove u ratovima devedesetih. Do kraja juna ove godine biće obezbeđene 7.442 stambene jedinice u Srbiji kroz program stambenog zbrinjavanja koji finansira EU. Svaki put kada predam jedan od ključeva novog doma, a samim tim i novog života korisnicima, ja sam dirnut i osećam da EU radi pravu stvar. Ovo su tri primera od preko 300 projekata koje vodimo u Srbiji.

Da li zbog situacije u Ukrajini i zahvaljujući političkim promenama u regionu (poput onih u Crnoj Gori) zaista postoji novi zamah za evropske integracije Zapadnog Balkana? Da li se može reći da Zapadni Balkan, a Srbija posebno, ima priliku da uhvati poslednji voz?

Ruska agresija na Ukrajinu je istorijski pomak u Evropi. Sve se menja i dolazi do novog zamaha koji konsoliduje jedinstvo našeg kontinenta deljenjem prosperiteta, bezbednosti i demokratije sa onim zemljama koje žele da postanu nove članice EU. Talasi šoka koje je poslao Putinov agresorski rat stigli su i do naših šest zapadnobalkanskih partnera. No, to nas je samo više zbližilo. Proširili smo na Zapadni Balkan iste mere solidarnosti koje smo preduzeli unutar naše unije. I da ponovim ono što je predsednica Fon der Lajen nedavno objasnila u svom govoru u Bratislavi o novoj inicijativi za rast, sada imamo četiri glavna stuba u našem pristupu: prvo, približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU; drugo, produbljivanje regionalne ekonomske integracije; treće, ubrzavanje osnovnih, fundamentalnih reformi, i četvrto, povećanje pretpristupnih fondova.

Šta je to što Srbija mora da uradi da bi pokrenula stvari s mrtve tačke? Čini se da ne postoje šanse da se otvori nijedan novi klaster ukoliko ne dođe do usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU, što je i bila jedna od glavnih zamerki u samom izveštaju?

Voz kreće i važno je da budete na pravom peronu da ga uhvatite i sada je trenutak da ubrzate reforme. Ovo je ključno pitanje za napredak na putu ka EU. Sa ruskom agresijom spoljna politika postaje sve važnija i želimo da računamo na Srbiju kao na iskrenog partnera, stoga mora da dođe do progresivnog usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Usklađivanje spoljne politike je deo pregovaračkog okvira od prvog dana i danas je mnogo važnije. Ako krenemo u ovom pravcu, siguran sam da će naše države članice pristati na otvaranje klastera i poglavlja i da ćemo moći da ubrzamo tempo pregovora.

Srbiju su u poslednjih mesec i po dana pogodile dve strašne tragedije – između ostalog, one su uticale i da Nedelja mogućnosti bude odložena za ovaj jun. Koju biste poruku poslali građanima Srbije, kako onima unesrećenima, tako i onima koji na ulicama podižu glas protiv nasilja?

Ovo je pre svega ljudska tragedija oko koje sam kao otac, kao diplomata koji živi u ovoj zajednici i kao predstavnik EU lično u nekoliko navrata izrazio dubok šok i najiskrenije saučešće i solidarnost sa žrtvama i njihovim porodicama. I nekoliko zvaničnika EU je izrazilo isto. Ponudili smo i punu podršku Srbiji. Evropska unija finansijski podržava kampanju Srbije za dobrovoljnu predaju nelegalnog oružja vlastima koja je bila prilično dobra. To naravno ne pomaže onima koji su nekoga izgubili, ali može da doprinese sprečavanju još ovakvih incidenata.

A što se protesta tiče, sloboda okupljanja su osnovno pravo koje nam mnogo znači u EU i svako treba da ima mogućnost da to pravo ostvaruje na miran način. Mislim da je važno suzdržati se od retorike podela, pa i govora mržnje kojima smo svedoci.

Kako biste ocenili poslednje tenzije između Beograda i Prištine? Da li je, po vama, na pomolu rešenje koje bi zadovoljilo obe strane i omogućilo napredak ka EU?

Evropska unija je veoma zabrinuta zbog najnovijih tenzija između Beograda i Prištine. Kao prvi korak važno je odmah i bezuslovno preduzeti mere za deeskalaciju, prestati sa upotrebom retorike podela i uzdržati se od bilo kakvih daljih nekoordinisanih akcija. Hitno treba vratiti mir.

Naše očekivanje je da Kosovo treba da deluje bez eskalacija i da odmah obustavi policijske operacije u blizini zgrada opštine na severu Kosova. Gradonačelnici treba privremeno da obavljaju svoje dužnosti u drugim prostorijama, a ne u opštinskim zgradama. Što pre treba raspisati prevremene izbore u sve četiri opštine i organizovati ih na potpuno inkluzivan način. Očekujemo učešće kosovskih Srba na ovim izborima.

Istovremeno, Evropska unija je najoštrije osudila nasilna delovanja protiv građana, trupa KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i medija na severu Kosova. Nasilje se moglo izbeći i mora se izbegavati u budućnosti. Evropska unija čvrsto stoji iza Natove misije KFOR i misije Evropske unije EULEX u ispunjavanju njihovih mandata.

Evropska unija očekuje i od Kosova i od Srbije da se ponašaju odgovorno i da se odmah angažuju u dijalogu u kom posreduje EU kako bi se pronašlo održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane i otvara put za sprovođenje Sporazuma o putu normalizacije i pratećeg Aneksa. Ovo uključuje početak rada na uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom bez daljeg odlaganja ili preduslova.

Odlučni smo da kroz dijalog pružimo evropsko rešenje i spremni smo da preduzmemo odlučne akcije. Visoki predstavnik/potpredsednik Borelj pisao je premijeru Kurtiju da će neuspeh deeskalacije imati negativne posledice. Srbija takođe mora da odigra svoju ulogu u smanjenju tenzija i nastavi da pokazuje posvećenost konstruktivnom delovanju. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je ključni deo procesa evrointegracija i najviše korak ka poboljšanju života pogođenih ljudi.

Da li ste optimista kada je reč o kraju sukoba na teritoriji Evrope? Kako bi mogao da izgleda mir?

Rat Rusije protiv Ukrajine je ključni momenat za Evropu. Ovo je napad na principe koje smo zajednički prihvatili. Ali to je i rat protiv naših vrednosti i rat protiv ideje ujedinjene i slobodne Evrope. Prvi put u našoj istoriji jedna zemlja je na udaru zbog želje da bude deo evropske porodice. Prihvatanje vrednosti naše unije je suverena odluka Ukrajine, kao i jasno izražena volja njenog naroda. I, pritom, oni se bore i za našu slobodu i naše vrednosti – demokratiju i vladavinu prava, slobodu govora i slobodu da sami određuju svoju sudbinu. To je ono za šta se Ukrajina bori i to je ono što predsednik Putin pokušava da zatre. Potreban nam je pravedan mir. Ovo nije rat Istoka protiv Zapada. Ovo je rat vladavine prava protiv vladavine oružja. Evropa u kojoj preovladava vladavina oružja je nešto što sigurno niko ne želi.