Emigrirao sam u poslednji čas, i to dok sam radio dokumentarni film povodom suđenja Andriji Artukoviću, ministru unutrašnjih poslova NDH. Taj film je bio pri završetku ali nije završen jer je 1991. već krenuo rat. Pokupio sam negativ filma i izašao iz Hrvatske u poslednji čas. Otišao sam najpre u Ljubljanu, pa nekim putevima u Klagenfurt, pa Beč, Pariz, i najzad u Prag gde sam završio film. Taj film je za mene bio veliko razočaranje jer bih preko dana montirao crnobeli materijal filma iz doba četrdesetih godina, a navečer kada bih došao u stan u Parizu, imao sam utisak da na televiziji, prateći aktuelna dešavanja u Hrvatskoj i bivšoj Jugoslaviji, gledam isto to samo u koloru. Čak je i leksika bila ista, to uvođenje novih riječi. Bile su to iste stvari, ništa se nije promenilo i mi koji smo radili taj film da bismo napravili krik protiv tog zla bili smo razočarani. Jer taj krik se izgubio i jednostavno se sve ponovilo po gotovo istom scenariju.
Da li ste zaista imali realnu životnu opasnost kada ste radili taj film u Zagrebu, jer vreme se dramatično menja, pobedio je HDZ, u grad dolaze mnogi iz emigracije a baš vas je emigracija iskreno prezirala?
Došao je u montažu jedan od rukovodilaca osiguranja, čovek koga sam poznavao iz Splita, i rekao mi da bi trebalo da napustim montažu u Televiziji Zagreb, kasnije preimenovanoj u HTV. Taj čovek mi je na jedan način šapnuo da se moram maknuti i da sam na nekim listama. Prijateljski mi je to rekao. Sledeći dan smo asistent i ja stavili negativ filma u auto i u zadnji čas pobegli iz zemlje. Počela je hajka iz Hrvatske da moram da vratim film.
Ali najveće razočaranje je bilo da naši filmovi nisu ostavili nikakav trag na realni život i nisu uticali na politiku, a taj film sam nazvao „Testament“ jer sam hteo da ostavim svedočanstvo o jednom vremenu zla koje je dok sam završavao taj film ponovo zapretilo.
Brzo smo se kao delegacija vratili u Zagreb. Nisam bio nešto angažovan u toj stvari ali bilo mi je jasno da se raspada jedna tvorevina i taj kongres je pokazao sve slabosti sistema. Da je to sve umoreno, mirisalo je na trulež. To je već bilo svima jasno. Barem meni je bilo jasno…
LORDAN ZAFRANOVIĆ U NOVOM NEDELJNIKU O Danilu Kišu i Mirku Kovaču, o Titu i Artukoviću, o Nedi Arnerić i Tanji Bošković, o NDH i Jasenovcu, o početku kraja Jugoslavije i emigraciji…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
