Antonio Guteres, generalni sekretar UN, na predstavljanju izveštaja Svetske meteorološke organizacije o stanju klime istakao je da je trenutni energetski sistem globalno u problemu i pozvao na ubrzani prelazak na obnovljivu energiju, pre nego što figurativno (ali i bukvalno) spalimo svoj jedini dom – planetu Zemlju.
Dva međunarodna sporazuma iz 2015. godine ključna su za očuvanje planete i predviđaju, između ostalog, prelazak na obnovljive izvore energije (OIE). Pariski sporazum poziva na rešavanje klimatske krize smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Agenda 2030 pruža razvojni okvir kroz 17 ciljeva održivog razvoja koji podrazumevaju ekonomski napredak uz poštovanje ljudskih prava i zaštitu životne sredine. Organizacije civilnog društva budno prate napredak u sprovođenju Agende 2030 i njenih ciljeva u Srbiji i rezultate ove analize objavljuju kroz izveštaje platforme Održivi razvoj za sve. Cilj održivog razvoja broj 7 upravo je posvećen tome da se obezbedi univerzalan pristup ekonomski prihvatljivoj, pouzdanoj i modernoj energiji.
Energetikom u Srbiji dominiraju zastarela postrojenja i visoka zavisnost od uglja. Pored devastacije predela u kojim se iskopava, eksploatacija uglja postaje ekonomski neisplativa. Prema izveštaju Energetske zajednice, Srbija je subvencionisala proizvodnju električne energije iz uglja sa blizu 400 miliona evra u periodu 2015-2019. godine, dok HEAL procenjuje troškove zbog zagađenja životne sredine i pritiska na zdravstveni sistem na neverovatnih četiri milijarde evra godišnje. Najavljeno uvođenje prekograničnog oporezivanja emisija ugljenika učiniće eksploataciju uglja neekonomičnom, a dalje odlaganje odluke o napuštanju uglja može skupo koštati građane. Svaka tranzicija može da ostavi gubitnike iza sebe, pa je važno da ova – energetska tranzicija bude pravedna, odnosno da, pored tehnologije, uzme u obzir i ljude. Ovo je ujedno i jedan od krovnih principa Agende 2030 „Ne izostaviti nikoga iz razvoja“. U Srbiji je oko 20.000 zaposlenih u sektoru uglja, kao i veliki broj ljudi koji posredno zavise od ove grane privrede. Zato je nužno kroz državne programe pomoći stanovništvo ugroženo opadanjem industrije uglja. Za ovo je neophodan jasan dugoročan plan i politička volja. Ipak, korake ka obnovljivim izvorima moguće je napraviti već danas. U Srbiji su pre par dana prva domaćinstva počela da proizvode energiju iz Sunca za svoje potrebe, a višak predaju Elektroprivredi Srbije. Građani koji se odluče na ovaj korak i postanu proizvođači i potrošači (prozjumeri) direktno se uključuju u proizvodnju energije. Građani mogu i da, kroz udruživanje u energetske zadruge, učestvuju na tržištu energije i tako doprinesu demokratizaciji i decentralizaciji energetskog sistema, koja počiva na solarnim elektranama i parkovima širom zemlje u vlasništvu građana. Međutim, da bi se ovo ostvarilo, potrebno je dalje ukidanje administrativnih barijera, uz neizostavnu političku volju.
Velike investicije, državne subvencije u strateška partnerstva i jasan regulatorni okvir najbrži su put ka većem udelu čiste, obnovljive i lokalne energije. Zakon o obnovljivim izvorima energije jeste važan pomak u ovom pravcu, koji vodi dekarbonizaciji i adaptaciji na klimatske promene, ali nedostataka još uvek ima. Obavezno je što pre doneti podzakonske akte, kao i izmeniti ili dopuniti norme koje su u koliziji sa krovnim Zakonom o energetici.
Energetska tranzicija košta i neophodni su nam i dodatni izvori finansiranja. Ugljenične takse su sredstvo za ubrzavanje energetske tranzicije jer čine ugalj neekonomičnim. Istovremeno, ostvareni prihodi se mogu koristiti za dodatno investiranje u čistu energiju. Na kraju, države Zapadnog Balkana su se potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi obavezale na borbu protiv klimatskih promena, a plan za sprovođenje donosi i finansijsku podršku od devet milijardi evra bespovratne pomoći.
Sat otkucava. Put je pred nama. Da li ćemo iskoristiti ovu priliku?
Tagovi
