Sahrana kraljice Elizabete II bila je i svojevrsno odavanje pošte carstvu od kojeg su ostali samo ona, London i Ujedinjeno Kraljevstvo. Nacionalna žalost za najdugovečnijim monarhom je na par nedelja odložila mnogo bolnije, za britanske građane, suočavanje sa posledicama Bregzita koje će u dobroj meri odrediti sudbinu i poslednja dva relikta nekadašnje imperije. Sve se vraća tamo gde je počelo, u Londonu i sa potčinjavanjem brđana severno od Hadrijanovog zida i koleričnih Iraca.
Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli konzervativci i „bregziteri“ sa izlaskom iz EU počinje da ispostavlja svoje paprene račune: od paprene cene Bregzita, preko najveće inflacije u poslednjih 40 godina, ulaska u recesiju, nedostatka radne snage, problema u snabdevanju, do sve odlučnijih Škota da se izbore posle tri veka za svoju nezavisnost i Iraca da se reše Engleza i njihovih kolonista posle pola milenijuma i invazije Henrija VIII. A čini se i da Velšani više nisu tako sigurni da im je pametno da samo oni ostanu sa Englezima.
Ceo tekst Željka Pantelića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 22. septembra. Čitaoci na poklon dobijaju i magazin Istorija. Digitalna izdanja dostupna Nstore.rs
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
