Epidemiolog i trenutni rukovodilac na projektu pomoći Evropske unije u Ukrajini Predrag Djurić ocenio je da nivo strogosti mera u borbi protiv koronavirusa govori o nivou spremnosti zemalja da se suoče sa pandemijom.
„Zemlje koje su bile spremnije za pandemiju imale su prostor da uvedu i blaže mere. Srbija nije bila spremna za pandemiju, čega je bila svesna i vlast, što je možda stvorilo i neku vrstu panike na početku“, kazao je Djurić za dnevnik „Danas“.
Rekao je da je u Srbiji verovatno procenjeno da se jedino restriktivnim merama kakve su donete mogu izbeći najpogubnije posledice i dodao da se nespremnost zemlje vidi u manjku testova na početku, nemanju adekvatnih uslova za karantin, ali i u lošoj komunikaciji izmedju vlasti i gradjana, koju je obeležilo dosta dramatičnih poruka a malo pravih informacija.
Istakao je da ako se pogleda broj umrlih od koronavirusa u Srbiji, deluje da su donete mere dale rezultate u pogledu ukupnog broja umrlih, ali i da su bile manje uspešne da spreče širenje u zdravstvenim ustanovama i domovima za stare.
„Još je rano davati konačne ocene jer je period kratak da bi se uočile sve posledice odredjenih mera. Pažnja je bila fokusirana na ljude koji umiru od koronavirusa, ali mi još ne možemo da procenimo koliko su se sve ove mere odrazile na druge aspekte života i zdravlja“, kazao je on.
Dodao je da će se tek videti koliko će ostaviti posledica to što su neki hronični bolesnici uskraćeni za terapiju i dodao da će Srbija „možda za nekoliko meseci saznati da su ove mere same po sebi odnele više života nego što je virus“.
Na pitanje da li je sada pravi trenutak za ublažavanje restriktivnih mera, koje je najavaljeno, Djurić je odgovorio da je teško davati takve procene jer to nije samo stručno već i socijalno i psihološko pitanje.
„Što duže traju rigorozne mere, to se njihova delotvornost dovodi u pitanje. Jer niko nema pravo da ljudima na duže staze ograničava kretanje“, kazao je on.
Odgovarajući na pitanje da li se Srbija može porediti sa zemljama u regionu, koje imaju manji broj umrlih i obolelih na milion stanovnika, Djurić je rekao da različite zemlje na različite načine prikazuju podatke.
„Neke zemlje pokazuju samo ljude koji su umrli u bolnicama sa dijagnozom koronavirusa. Neke prikazuju i sve koji su sa ovom dijagnozom umrli u ustanovama socijalne zaštite, neke zemlje ne prikazuju one koji su umrli kod kuće“, istakao je on.
(Beta)
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
