(Beta) – „Zelenim planom“ Elektroprivrede Srbije (EPS) emisioni faktor u zemlji bi se popravio sa 0,86 tona ugljen-dioksida po megavat satu na 0,51 do 2035. godine, piše predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković za portal Klima101.
On je podsetio da EPS planira zatvaranje 10 termoblokova do 2035. godine, kojim se zbirna snaga termoelektrana smanjuje sa 5.171 megavata na 4.077 megavata.
„U Kostolcu kreće sa radom novi blok B3, snage 350 megavata, tako da bi prema tom planu 2035. godine EPS trebalo da na mreži ima ukupno 4.427 megavata iz termokapaciteta“, napisao je Rajaković.
Ocenio je da je EPS-ov „Zeleni plan“ ohrabrujući i pozitivan, ali da se čini nedovoljno ambicioznim u odnosu na evropske trendove.
„U pitanju je dobrodošla, ali zakasnela razvojna putanja koja je u celosti realna, jer je prilično konzervativna“, naveo je on.
Podsetio je da Termoelektrana „Kolubara A“ radi još od 1956. godine i da je održavanje blokova kao što je taj, preskupo i ekološki neprihvatljivo. Takve blokove trebalo je zatvoriti pre 10 godina i paralelno graditi zamenske kapacitete solarnim i vetro elektranama.
„Ovakvo kašnjenje ne može se brzo nadoknaditi i zato se u EPS-u mora s većim ubrzanjem krenuti ka većem učešću obnovljivih izvora“, smatra on.
„Ali, nije dovoljno samo da EPS krene sa intenzivnom gradnjom solarnih i vetroelektrana. Promena mora da se dogodi i u privatnom sektoru, kroz stvaranje poslovnog ambijenta u kojem je ulaganje u ove projekte profitabilno, ali i na strani decentralizovane proizvodnje, kroz koju učešće građanske energije postaje sve uticajnije i smanjuje pritisak na državnu elektroprivredu“, istakao je Rajaković.
Podsetio je da je EPS u „Zelenom planu“ naznačilo da će 4,8 milijardi evra do 2035. godine biti uloženo u obnovljive izvore energije: za izgradnju hidrokapaciteta, solarnih i vetroelektrana.
„Implementacija EU sistema trgovanja emisijama (ETS) pruža šansu da prihodi po osnovu emisija budu iskorišćeni za jačanje procesa energetske tranzicije u našoj zemlji, a mehanizmi prekograničnih oporezivanja emisija u osnovi vode slabljenju konkurentnosti naše industrije. Moraju se donositi pravovremene odluke, jer cene emisija ugljen dioksida i cene energije diktiraju brzinu reakcije“, naglasio je on.
Kako piše Rajaković, u Srbiji se dešavaju ozbiljna pormeranja u pozitivnom smeru na razvoju „unutardnevnog tržišta“, kao što je donošenje novog Zakona o obnovljivim izvorima energije i izmene nekih važnih zakona, i da u stručnim raspravama počinje da preovladava razumevanje nužnosti ubrzane dekarbonizacije energetike.
Kao manu stanja u energetici naveo je to da je u Srbiji nedovoljan broj „zelenih megavat-sati“ iz vetroenergetike, koja učestvuje sa svega oko tri odsto u energetskom miksu Srbije i da se „još luta s priključenjima na prenosnu mrežu“.
„Od EPS-a se pre svega očekuje da ne ponavlja greške napravljene u prethodne dve decenije i da već sada izađe s planom šta posle 2035. godine, odnosno kako izgleda putanja do potpuno dekarbonizovanog elektroenergetskog sektora“, napisao je Rajaković u tekstu za portal Klima101.
Taj plan, kako je naglasio, mora se koordinisati s državnim planovima razvoja integralne energetike, smanjivanjem uvozne zavisnosti od nafte i gasa, aktivnostima na uvođenju tehnologija vodonika, elektrifikacijom sektora transporta i grejanja, s podizanjem performansi energetske efikasnosti u svim segmentima energetskog lanca, optimalnim iskorišćavanjem biomase, biogasa i geotermalnih potencijala Srbije.
„Kašnjenja u dekarbonizaciji će biti izrazito skupa, pa se samim tim odluke više ne smeju odlagati“, naveo je Rajaković.
Tagovi
