Otkrićemo vam jednu tajnu: čuvena Erin Brokovič ne izgleda kao Džulija Roberts, koja ju je tumačila u kultnom filmu o borbi protiv zagađenja vode u jednom američkom gradu. Ali žar koji smo videli u tom filmu i danas je prisutan kod sada već legendarne ekološke aktivistkinje. Istaknuta borkinja za zaštitu životne sredine i prava potrošača biće gošća A1 Talk konferencije, koju organizuje A1 Srbija 12. septembra.
Bio je to sjajan povod za razgovor sa Erin Brokovič i sa Dejanom Turkom, generalnim direktorom kompanije A1 Srbija i A1 Slovenija.
Erin Brokovič: Kompanije mogu da ostvare profit ulaganjem u životnu sredinu
Iz vaše perspektive, koliko je veliki problem globalnog zagrevanja danas i šta nas očekuje ukoliko, globalno, ništa ne preduzmemo po tom pitanju?
Prema našim saznanjima, problem je ozbiljan i moramo brzo preduzeti mere. Klimatske promene utiču na svet. Svi mi vidimo i osećamo uticaj promena temperature i vremenskih uslova, koje utiču i uticaće na Zemlju u budućnosti. Ovo pitanje nas je zateklo nespremne, jer smo već duže od decenije bili upozoravani na ove neminovne promene, a ipak nismo uspeli blagovremeno da reagujemo na navedeno zagrevanje. Klimatske promene će se odigravati i kada je u pitanju voda; prevelike količine vode, poplave, nedostatak vode ili potpuna nestašica vode. U mnogim oblastima voda postaje sve deficitarnija. Suša može da izazove razorne peščane i prašne oluje, čiji vetrovi mogu da prenesu na milijarde tona peska sa kontinenta na kontinent. Pustinje se šire, čime se smanjuje površina zemljišta za uzgoj hrane. Mnogi ljudi su u opasnosti da neće imati dovoljno vode za zadovoljenje svakodnevnih potreba. Požari besne širom sveta; u Americi (nedavna razaranja ostrva Maui), Kanadi, Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Alžiru, Turskoj, i svi ti požari utiču na svet. Stradaju ljudi, zemljište je uništeno, ljudi ostaju bez domova, voda je zagađena, privreda je razorena. Sa smanjenjem količine vode, suočavamo se sa uništavanjem useva, velikim ekonomskim padom, neadekvatnim sanitarnim uslovima, što predstavlja problem za milijarde ljudi, kao i sa smrtonosnim bolestima koje se prenose vodom.
Ovo zvuči i jeste prilično loše, ali naša nada će zavisiti od nas, stanovnika celog sveta; od svake države i svake zajednice i svih pojedinaca koji čine ono što mogu kako bi smanjili ovaj uticaj. Ljudska aktivnost je već doprinela povećanju količine gasova staklene bašte i sada moramo da se pripremimo i prilagodimo ovim promenama, kako bismo zaštitili ljudsko zdravlje, vodu, zalihe hrane, naše gradove i prirodna staništa. Pojavila se nova oblast u kojoj možemo da delujemo, a to je ojačavanje obale u cilju zaštite od povećanja nivoa okeana, uzgoj novih useva koji odgovaraju određenom regionu, zaštita i unapređivanje infrastrukture u cilju zaštite od požara, uragana i mnogih drugih prirodnih nepogoda, i planiranje premeštanja zaliha vode i hrane. Ovi zadaci su još uvek ostvarljivi, dostižni i izvodljivi ukoliko preduzmemo mere predostrožnosti u pogledu regionalnih promena za koje znamo da nas očekuju u budućnosti. Naša šansa za promenu zavisi od svih nas.
Koliko su ljudi u Americi svesni problema klimatskih promena?
Pa, neke skorije procene pokazuju da samo oko 10% Amerikanaca poseduje znanje o ovim pitanjima za koje bi dobili ocenu 5 ili 4, dok bi njih 40% dobilo ocenu 3 ili 2, a 54% bi dobilo nezadovoljavajuću ocenu. Ovo je obeshrabrujuća procena. Još uvek postoje uobičajene zablude o klimatskim promenama, a to navodi neke ljude da sumnjaju da se globalno zagrevanje dešava ili da ljudske aktivnosti u najvećoj meri doprinose tome.
Na koje načine kompanije mogu da utiču na smanjenje uticaja na životnu sredinu?
Učešćem u delu globalnog rešenja i time što će biti pragmatične u planiranju smanjenja emisije ugljenika u globalnim energetskim sistemima, baveći se svojom infrastrukturom, implementacijom novih tehnologija i vraćanjem dela tog ogromnog profita nazad u kompaniju, u cilju unapređivanja svoje infrastrukture i preispitivanja svojih poslovnih modela. Pokrenite plan, budite realni i transparentni u vezi sa svojim planom i vremenom koje će vam trebati da postignete svoje ciljeve, primenite te nove ideje i budite spremni. Kompanije i dalje mogu da ostvare svoj veliki profit ulaganjem u životnu sredinu i usuđujem se da kažem, ostvariće veći profit tako što će imati bezbednu, čistu i zdravu životnu sredinu za naredne generacije koje dolaze.
Kako ste angažovani na slučajevima zagađenja podzemnih voda u SAD i Australiji, koliko zapravo ta vrsta zagađenja doprinosi zagađenju životne sredine?
Radim na mnogim problemima u vezi sa vodom ovde u Sjedinjenim Državama. Da navedem samo nekoliko: zagađenje vode šestovalentnim hromom, perfluorooktanskom kiselinom (PFOA) i perfluorooktan-sulfonatom (PFOS), koji su deo velike grupe hemikalija napravljenih u laboratoriji, od kojih su neke u prometu od 1940. godine i poznato je da ove hemikalije zagađuju zalihe vode i vodonosni sloj u mnogim zemljama. Takođe, radim na problemima u vezi sa hloraminom (upotreba amonijaka i hlora, legionarska bolest i kontaminacija olovom širom SAD.
Dejan Turk: Održivost nije moralni imperativ već je strateška neophodnost
Koliko je bitno da se i ostale velike kompanije, poput A1, uključe u širenje svesti o problemu globalnog zagrevanja?
Ne bih rekao da postoji nedostatak svesti o problemu globalnog zagrevanja, više istraživanja je pokazalo da su ljudi dobro informisani i svesni da problem postoji, kao i činjenice da moramo delati zajedno ukoliko želimo da vidimo pozitivnu promenu. Ono što nedostaje jeste implementacija još većeg broja dobrih praksi koje doprinose održivosti i intenzivnije usvajanje ekoloških navika.
Održivi razvoj objedinjava stavove i pristupe svih aktera društva, ne samo poslovnog već i vladinog i civilnog sektora. Samo zajedno, usaglašavajući svoje strategije i lokalne aktivnosti možemo postići željene rezultate i uticati na promene u većoj razmeri. Upravo je ta neophodnost zajedničkog i usaglašenog delovanja u oblasti održivog razvoja dovela do napretka u pristupu očuvanju životne sredine – od primarnog fokusa na filantropiju u našim početnim strategijama društvene odgovornosti do ESG-a kao neophodnog elementa naših poslovnih strategija. ESG je u čitav poslovni kontekst pre nekoliko godina doneo kvantifikaciju i merljive ciljeve, konkretne korake koje moramo da preduzmemo kako bismo pratili napredak na ovom polju i pokrenuli društvo u najširem smislu da bude deo promene.
Upravo iz toga razloga, događaj koji organizujemo za biznis zajednicu, već treću godinu zaredom, A1 Talk, biće posvećen ekološkim temama, ali i ulozi i snazi koje kompanije ali i pojedinci imaju u doprinosu održivosti i uticaju na klimatske promene. Svi smo vrlo uzbuđeni što će ekskluzivni govornik na ovom događaju biti Erin Brokovič, dama koja je već više od 20 godina simbol borbe za zaštitu životne sredine.
Kako vi vidite budućnost poslovanja usmerenog ka zaštiti životne sredine?
Svako poslovanje koje teži održivosti iziskivaće sve brže usvajanje fundamentalnih promena u načinu na koji se ostvaruje ekonomski rast. Drugim rečima, biće neophodno uspostaviti balans između profitabilnosti i uticaja koji imamo na kvalitet života u zajednici, a koji je nesumnjivo u najvećoj meri uslovljen zdravom životnom sredinom.
Kompanije već sada dobro razumeju da održivost nije samo moralni imperativ već je i strateška neophodnost. Ipak, koliko ćemo biti brzi u usvajanju i primeni, zavisi od niza faktora – ekološke osvešćenosti potrošača, promena u regulativi i tehnološkog napretka. Od usvajanja praksi cirkularne ekonomije i primene inovativnih zelenih tehnologija do transparentnosti u izveštavanju i održivosti lanca snabdevanja, kompanije su već počele da transformišu svoje poslovanje i usklađuju ga sa globalnim ciljevima održivosti. One koje proaktivno prihvataju i zagovaraju zaštitu životne sredine biće, bez sumnje, bolje pozicionirane za dugoročni uspeh u sve svesnijem i povezanijem svetu.
Na koje sve načine kompanija A1 utiče na zaštitu životne sredine?
Kako dolazimo iz industrije koja je veliki potrošač električne energije, fokus naših ESG aktivnosti usmeren je pre svega na povećanje udela obnovljivih izvora energije u našem energetskom miksu i povećanje energetske efikasnosti naše mrežne infrastrukture, s ciljem postepenog postizanja karbonske neutralnosti i poslovanja u skladu sa principima cirkularne ekonomije. U praksi, to znači da smo prvi u Srbiji započeli sa praksom instaliranja solarnih panela na našu mrežnu infrastrukturu sa ciljem da do kraja 2023. dostignemo broj od čak 5.600 na našim baznim stanicama, što je dovoljno energije za napajanje čak 750 domaćinstava. Osim toga, od jula 2021. koristimo zelenu električnu energiju, koja je smanjila emisiju CO2 za 19% u prošloj godini, a više od 1.000 naših baznih stanica povezano je sertifikovanom električnom energijom iz obnovljivih izvora distributera. Na osnovu svih ovih parametara uspeli smo da za trećinu smanjimo svoje ukupne emisije GHG u 2022. u odnosu na prethodnu godinu.
Takođe, prva smo kompanija u Srbiji koja je uvela Eco Rating, međunarodnu metodologiju koja procenjuje uticaj telefona na životnu sredinu, sa ciljem da motivišemo i inspirišemo korisnike da donose ekološke izbore, ali i celu industriju mobilnih telefona da ubrza tranziciju ka modelu cirkularne ekonomije za mobilne telefone.
Šta su ekomotivisani projekti, kako doprinose očuvanju planete i na koji način kompanija A1 širi svest među građanima?
Kao kompanija imamo dugu istoriju bavljenja ekološkim temama koja je pre nekoliko godina podignuta na strateški nivo. Ključni ESG pravci našeg poslovanja definisani su strategijom održivosti A1 Grupe. Ipak, za konkretne, operativne ESG ciljeve mapiramo one koje imaju najveći potencijal da ostvare pozitivan uticaj na poslovanje kompanije uzimajući u obzir specifičnosti lokalnog ekonomskog konteksta i akutne ekološke ili socijalne teme.
Naši ekomotivisani projekti su fokusirani na dugoročno unapređivanje kvaliteta životne sredine, kako preventivnim delovanjem koje sam pomenuo, tako i saniranjem negativnih posledica nažalost već nastalih klimatskih promena. Tako smo zajedno sa Šumarskim fakultetom pokrenuli dugoročni projekat razvijanja kišnih bašta u 10 gradova širom Srbije, sa ciljem smanjenja negativnih efekata poplava, klizišta i intenzivnih padavina u urbanim sredinama. Imajući u vidu oluje i obilne padavine koje su zadesile region, verujem da kišne bašte dolaze u pravom trenutku i da će biti dragocene u očuvanju životne sredine i saniranju posledica klimatskih promena. Ono što je nama kao kompaniji posebno važno jeste što smo tim projektom „Niklo kao ja“ započeli dugoročno partnerstvo sa lokalnim samoupravama širom Srbije i pružili tržištu neophodno znanje kako da ovaj koncept delovanja na klimatsku krizu ožive i u svojim sredinama.
Tagovi
