Slučaj je previše zamršen. Uprava kriminalističke policije u Oslu okupila je svoju najbolju ekipu. Visoki, sada već proćelavi agent sa velikim ožiljkom na licu zarađenim tokom rešavanja jednog od brojnih problema u koje je godinama zapadao, gleda kroz prozor niz Holmenkolšku ulicu. Nema tog čvora koji je nemoguće odvezati, ali Hari Hule se po prvi put pita da li ovaj slučaj uopšte želi da rešava.
Protivnik je predobar i preneražena lica Harijevih kolega koji su pretresli sva dela novog glavnog objekta istrage, govore o tome da taj plavušan, dečjeg lica – o, pa on i jeste dečak – uliva strah. Deluje nezaustavljivo.
Glavni je problem što niko to ne bi želeo da zaustavi…
Tako bi nekako Ju Nesbe pisao o novoj akciji detektiva koji ga je proslavio, kada bi sa druge strane nišana bio njihov zemljak, mladi Norvežanin, koga bije glas da ga je nemoguće „uhapsiti“.
Slika Erlinga Brauta Halanda zalepljena je u svim kancelarijama širom sveta i čitav se fudbalski interpol analitičara digao da mu pronađe slabu tačku. Ili da makar dokuči kako se ovo događa.
Haland je klinac i za one rođene devedesetih. Toliko je mlad. Za one rođene sedamdesetih je novi Van Basten. Toliko je talentovan. Haland je nedodirljiv i za prebogate. Toliko je racionalan. Za one koji uvek sumnjaju… Njima već nema pomoći.
Kao odbrani Pari Sen Žermena prethodne večeri u prvom duelu sa Borusijom u Ligi šampiona. Dortmund je opet gledao čudo od deteta i slavio je njegova dva gola.
Ako mu protivnici uđu u blok, on udari lažnjak, prebaci loptu na slabiju nogu i „zvekne“ je ka golu, a golman uzalud viče da „nema nabijanja“. Ako mu ostave prostor on da sebi for, pa je udari u trku. Može unutrašnjim delom stopala, može spoljnim, može i punom. Ako lopta ide na glavu, može da je udari i pošalje u mrežu, a može i da ostane da stoji i da pusti da ga pogodi u glavu jer će se svakako odbiti u mrežu. Ako pas ne može da se umiri šutira iz prve. Ako svi očekuju dodavanje on dribla. Kada izgleda da će sa svojih 190 i kusur centimetara pasti na dupe, on je provuče kroz noge i protivniku i navijaču koji je vikao da ne petlja.
Hari Hule posebno ceni tišinu i mir kada se prvi put pojavi na mestu zločina jer je sticanje tog prvog utiska najvažnije.
Kada prvi put gledate Halanda utisak može da bude samo jedan – ovaj momak je mašina. Njegova su mesta zločina svi oni stadioni na kojima je domaćina ostavio unesrećenim.
Od kada je došao u Dortmund Haland postiže gol na svakih 40 minuta koje provede na terenu.
Dao je 11 golova iz 13 šuteva u okvir.
Postao je igrač meseca u Nemačkoj iako je na terenu proveo 59 minuta ukupno.
Od početka sezone postigao je 39 golova na 28 nastupa.
Na 100 utakmica dao je 60 golova, uz 8 het-trikova.
I jedan nefudbalski rekord. I to svetski. Kao petogodišnjak Erling Haland je skakao 163 centimetra u dalj.
Kada je nečiji uzlet ovako brz, sa svakim novim metrom uspona raste i broj kritičara i onih koji priželjkuju da padne što brže, da pokaže da je od krvi i mesa, da nije bolji od nas koji ga gledamo i od svih onih koji bi mogli samo da mogu.
Ali Erling ne može da bude negativac.
Znao bi to i Hari Hule i ne bi ni prihvatio slučaj već bi se uz svoj Džim Bim zagledao u TV kada god plavušan igra (već protiv Srbije u martu) i klimao bi glavom jer je Haland ono što je fudbal čekao od Ronalda u PSV Ajndhovenu.
Ne bi ga hapsio, ne jer ne može, nego jer se pravda oseća stomakom. Kao i vrhunski fudbaleri.
Tagovi
