• Krediti klijentima zabeležili porast od 12% na 202 milijarde EUR • Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na rekordno niskom nivou od 2,0%
• Operativni rezultat porastao za 16,3% na 4 milijarde EUR
• Stabilna finansijska perspektiva s obzirom na dokazanu otpornost regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE)
Erste Group Bank AG je u svojim preliminarnim rezultatima za 2022. godinu prijavila rast operativnog rezultata od 16,3% na 4 milijarde evra. Neto prihod od kamata (NII) porastao je za 19,6% na 5,95 milijardi evra zahvaljujući snažnom rastu obima kredita i povećanju kamatnih stopa na svim ključnim tržištima Erste Grupe. Neto prihod od naknada i provizija uvećao se za 6,5% na 2,45 milijardi evra, podržan znatnim rastom platnog prometa i upravljanja imovinom. Odnos troškova i prihoda se poboljšao na 53,4%, pošto je rast operativnih prihoda premašio rast operativnih rashoda. Dobit bankarske grupe u 2022. godini iznosila je 2,16 milijardi evra (2021: 1,92 milijarde evra). Erste Grupa je takođe potvrdila svoju finansijsku prognozu za 2023. godinu, koja uključuje dalji rast kredita od oko 5% i rast neto prihoda od kamata od oko 10%. Bankarska grupa će akcionarima na godišnjoj skupštini u maju predložiti dividendu za 2022. godinu od 1,90 evra po akciji.
„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokazale su se otpornijima nego što se očekivalo tokom prošle godine: zabeležile su solidan rast BDP-a uprkos izazovima koje je doneo rat u Ukrajini. Kao i veći deo sveta, region CIE se ove godine suočava sa naglim padom ekonomskog rasta. Međutim, ne očekujemo da će region pasti u recesiju i uvereni smo da će nastaviti svojim putem rasta. To uverenje se takođe odražava u snažnoj finansijskoj prognozi koju smo upravo potvrdili, a koja uključuje solidan cilj rasta kredita. Nastavićemo da podržavamo ljude i privrede našeg regiona u poboljšanju finansijskog blagostanja, kako kroz naše prakse kreditiranja, tako i kroz našu posvećenost inovacijama usmerenim na klijente“, objašnjava Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe.
„Podržan veoma solidnim rastom kredita na svim našim tržištima i segmentima i povoljnim kamatnim okruženjem, neto prihod od kamata bio je ključni faktor snažnih operativnih rezultata koje smo postigli u 2022. godini. Pored toga što smo imali koristi od uzlaznog trenda prihoda, uspeli smo i da zadržimo svoje operativne rashode pod kontrolom, uprkos prošlogodišnjim značajnim inflatornim pritiscima“, rekao je Stefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.
Finansijski rezultat iz 2022. u poređenju sa 2021. godinom; bilans stanja sa 31. decembrom 2022. u poređenju sa 31. decembrom 2021. godine.
Snažan rast kredita doveo do rasta neto prihoda od kamata od +20% Neto prihod od kamata porastao je na 5.950,6 miliona EUR (+19,6%; 4.975,7 miliona EUR), podstaknut povećanjem kamatnih stopa i snažnim rastom kreditne aktivnosti na svih sedam ključnih tržišta. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.452,4 miliona EUR (+6,5%; 2.303,7 miliona EUR). Povećanja su zabeležena skoro u svim kategorijama naknada i provizija i na svim ključnim tržištima, pri čemu je znatan rast zabeležen posebno u uslugama platnog prometa i upravljanju sredstvima. Neto rezultat trgovanja opao je na -778,6 miliona evra (58,6 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasla je na 731,3 miliona EUR (173,2 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije, koji su rezultat promena kamatnih stopa. Operativni prihodi su porasli na 8.570,6 miliona EUR (+10,7%; 7.742,0 miliona EUR).
Operativni rezultat je porastao na skoro 4 milijarde evra
Opšti administrativni rashodi su porasli na 4.574,9 miliona EUR (+6,2%; 4.306,5 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 2.668,0 miliona EUR (+3,5%; 2.578,1 milion EUR), a ostali administrativni rashodi na 1.356,2 miliona EUR (+14,9%; 1.180,3 miliona EUR). Uplate u programe osiguranja depozita uključene u ostale administrativne rashode porasle su na 142,9 miliona EUR (122,4 miliona EUR). Depresijacija i amortizacija su porasle na 550,7 miliona EUR (+0,5%; 548,0 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno poboljšao na 3.995,8 miliona EUR (+16,3%; 3.435,5 miliona EUR), kao i odnos prihoda i troškova na 53,4% (55,6%).
Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na rekordno niskom nivou od 2,0%
Zahvaljujući neto alokacijama, neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -299,5 miliona EUR ili 15 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-158,8 miliona EUR ili 9 baznih poena). Neto izdvajanja za rezervisanja za potencijalne gubitke po kreditima zabeležena su na svim ključnim tržištima, s izuzetkom Hrvatske; deo rezervacija je odrađen na osnovu modela koji uzima u obzir očekivana kretanja makroekonomskih indikatora, dok je drugi deo zasnovan na odluci o dodatnim rezervacijama koje su, iz prudentnih razloga, izvršene za izloženosti u cikličnim i energetski intenzivnim industrijama. Na kraju decembra, rezervisanja za rizik zbog krize iznosila su 928 miliona EUR. Koeficijent NPL na osnovu bruto kredita klijentima pao je na rekordno niskih 2,0% (2,4%). Koeficijent pokrivenosti NPL (isključujući kolateral) povećao se na 94,6% (90,9%).
Viši neto rezultat odraz je snažnog operativnog rezultata i niskih troškova rizika
Ostali operativni rezultat iznosio je -398,5 miliona EUR (-310,5 miliona EUR). Ovaj pad je posledica viših dažbina na bankarsko poslovanje i većih godišnjih uplata u fondove za restrukturiranje banaka; dažbine na bankarsko poslovanje se u ovom trenutku plaćaju na dva ključna tržišta i porasle su na 187,1 milion EUR (73,5 miliona EUR). Od toga, 124,1 milion EUR je naplaćen u Mađarskoj. Te dažbine obuhvataju redovan porez na bankarsko poslovanje u iznosu od 15,1 milion EUR (15,0 miliona EUR), porez na transakcije u iznosu od 59,1 milion EUR (47,9 miliona EUR) i novi porez na ekstra dobit od 49,9 miliona EUR na osnovu neto prihoda iz prethodne godine. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 63,0 miliona EUR (10,5 miliona EUR). Pola ovog povećanja je posledica jednokratnog efekta iz 2022. godine. Godišnji doprinosi fondovima za restrukturiranje banaka su porasli – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 139,1 milion EUR (108,6 miliona EUR).
Porezi na dobit porasli su na 556,1 milion EUR (525,2 miliona EUR). Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima porastao je dodatno na rekordni nivo od 501,6 miliona EUR (484,8 miliona EUR) zbog znatno viših doprinosa dobiti štedionica. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 2.164,7 miliona EUR (1.923,4 miliona EUR) zahvaljujući snažnom operativnom rezultatu i niskim troškovima rizika.
Obim kreditiranja klijenata porastao za 12%
Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 23,1 milijardu EUR (21,3 milijarde EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (konačni) porastao je na 20,4 milijarde EUR (18,8 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 26,2 milijarde EUR (24,8 milijardi EUR). Ukupan rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – povećao se na 143,9 milijardi EUR (129,6 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) zadržao se na 14,2% (14,5%), a koeficijent ukupnog kapitala je opao na 18,2% (19,1%).
Bilansna suma se povećala na 323,9 milijardi EUR (+5,4%; 307,4 milijarde EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opali su, pre svega u Austriji, na 35,7 milijardi EUR (45,5 milijardi EUR) zbog otplate TLTRO III sredstava. Krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama su opali na 18,4 milijarde EUR (21,0 milijardi evra). Krediti i potraživanja dati klijentima (neto) porasli su na 202,1 milijardu EUR (+12,1%; 180,3 milijarde EUR). Na strani obaveza, depoziti banaka su smanjeni na 28,8 milijardi EUR (31,9 milijardi EUR). Depoziti klijenata su zabeležili porast na svim ključnim tržištima – naročito u Austriji i Češkoj Republici – na 224,0 milijardi EUR (+6,4%; 210,5 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita porastao je na 90,2% (85,6%).
Prognoza za 2023. godinu
Trenutna očekivanja ekonomista (sredinom februara 2023. godine) su da će ključna tržišta Erste Grupe izbeći recesiju i da će čak ostvariti realni rast BDP-a od 0 do 3% u 2023. godini. Očekuje se da će inflatorni pritisci opasti 2023. godine, nakon dvocifrenog nivoa u 2022. kao rezultat izuzetno visokih cena energenata. I dalje snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija, koja su tokom 2022. godine bila pod negativnim uticajem izuzetno visokih cena energenata, ponovo poboljšati u 2023. zahvaljujući preokretu cena u ovom segmentu. Trebalo bi da se fiskalni bilansi takođe ponovo konsoliduju nakon znatnih budžetskih deficita u 2022. godini. Predviđa se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilan, i stoga ostati znatno ispod proseka evrozone.
U tom kontekstu, Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5 procenata. Na osnovu gore opisanih snažnih makro izgleda, očekuje se da će troškovi rizika ostati na niskom nivou u 2023. godini. Mada je precizno prognoziranje teško pri aktuelnim niskim nivoima troškova, Erste Grupa smatra da će u 2023. godini troškovi rizika biti ispod 35 baznih poena prosečnih bruto kredita klijenata.
Erste Grupa ima za cilj da postigne ROTE u rasponu od 13 do 15%. Očekuje se da će CET1 koeficijent Erste Grupe ostati na visokom nivou. Shodno tome, Erste Grupa će predložiti dividendu od 1,90 evra po akciji za fiskalnu 2022. godinu na godišnjoj skupštini 2023. godine. Pored toga, Erste Grupa ima za cilj otkup akcija u obimu do 300 miliona EUR u 2023. godini, zavisno od odobrenja regulatora.
Sve izjave koje se odnose na budućnost u ovoj prognozi zasnovane su na sledećim ključnim pretpostavkama: znatno ekonomsko usporavanje, ali bez negativnog rasta realnog BDP-a u 2023. godini u odnosu na prethodnu godinu; bez daljih bitnih političkih ili regulatornih intervencija; bez daljeg pogoršanja geopolitičke situacije; stabilizacija evropske energetske situacije.
