U vremenu između dva rata, gimnazijalci i studenti su mnogo čitali – i nisu to činili samo oni koji su se opredelili za humanističke i društvene nauke. Čitalo se radi zabave i obrazovanja ali i da bi se našli odgovori na velika pitanja – kako valja živeti, kako voleti svoj narod i delati za njega, šta činiti za čovečanstvo. Kada je u jesen 1930. došla u Beograd na studije književnosti, Mitra Mitrović je donela iz gimnazije dobro poznavanje naše literature i svetskih klasika, posebno francuskih i ruskih. Na nju su dubok utisak ostavila dela koja su se bavila siromaštvom i društvenim nepravdama, političkim ugnjetavanjem i nasiljem – na primer, romani Zole, filozofska dela Rusoa, Tolstojevo Vaskrsenje. Ali, njoj je uglavnom bila nepoznata takozvana „napredna“ književnost, odnosno savremene knjige i časopisi posvećeni društvenim problemima koji su se pod Šestojanuarskom diktaturom sve više štampali i čitali. Mitra beleži kako u ovom procvatu socijalne literature nikakvu ulogu nije igrala Komunistička partija, a da tada jedva i da je bilo partijske štampe i propagande. Doista, Komunistička partija gotovo da nije postojala – razorila su je hapšenja i ubistva njenih članova.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. OKTOBRA. NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
