Kada je za sve nas briga o zaštiti planete postala jedna od najvažnijih tema današnjice? Ta skorašnja fokusiranost nije rezultat naše empatije niti iskrene i visokosvesne zabrinutosti za okruženje. Rekla bih da je ovakav zaokret zapravo antropocentrični odgovor na strah za lični opstanak. Ona vrsta impulsa koja nas, suštinski samožive kao čovečanstvo, održava od postanka. Dakle, u trenutku kada smo postali svesni da je naša prividna nadmoć zapravo očita krhkost, klimatske promene, a samim tim i briga o zaštiti planete, odnosno životne sredine, te društveno odgovorno poslovanje u najširem kontekstu, postali su, čini se, neke od tema kojima je neophodno da se bavimo svi.
Od finansijskog sektora se očekuje da preuzme jednu od vodećih uloga u tom smislu, pre svega zbog prirode svog posla. No, preuzeti odgovornost i suočiti se sa izazovima, bili oni ekološki ili društveni, podrazumeva ne samo to da institucija ima jasnu viziju i strategiju već i svojevrsnu hrabrost da uplovi u nešto što suštinski predstavlja zaokret u dosadašnjem načinu poslovanja, ili ako ne zaokret, ono makar prihvatanje jednog novog etičkog okvira. Postoje, međutim institucije koje su odavno prepoznale ono što moderni, odskora popularni ESG okvir (Environment, Social, Governance) propoveda – odgovoran odnos prema životnoj sredini i društvu, protkan jasnim korporativnim upravljanjem, koje omogućava realizaciju prva dva stuba na najefikasniji način, i sve to egzaktno merljivo.
Kada neka institucija za sebe kaže da je lider u zelenoj tranziciji, onda iza takve tvrdnje moraju da stoje činjenice. Tako, ukoliko je u Republici Srbiji samo jedna banka učestvovala u izgradnji čak 60% obnovljivih izvora energije kroz privatne projekte, i kada je ta ista banka kroz kredite za energetsku efikasnost pomogla vlasnicima više od 3.500 domaćinstava, a kao pionirski projekat na tržištu svoje zemlje realizovala prvi investicioni kredit za jednu stambenu zajednicu, onda bez ikakve sumnje govorimo o liderstvu. I to nije sve. Pružajući garancije za građevinske firme, naša banka aktivno učestvuje u projektu „Čista Srbija“, koji ima za cilj izgradnju nove kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Trudeći se da svoje usluge i proizvode učinimo dostupnim svima, samo u 2022. godini kroz „Korak po korak“, program socijalnog bankarstva, podržali smo 98 startapova i četiri organizacije civilnog društva, obezbedivši im preko 230 sati mentorske podrške. Pored kreiranja inkluzivnih programa, preduslove za napredak i održivost čitavog društva stvaramo i unapređivanjem finansijske pismenosti, pa smo tako pokrenuli brojne inicijative, programe i projekte u ovoj oblasti. Pre svega, tu je #ErsteZnali – sveobuhvatni, besplatni program finansijske edukacije, pokrenut pre četiri godine, a u saradnji sa Ministarstvom prosvete od školske 2021/22. godine realizujemo projekat „Škola novca za osnovca“. Ovo je samo deo onoga što smo na ovom polju uradili, a naši planovi za naredni period još su ambiciozniji kada je reč o ulaganjima u projekte i nove industrije, „zelene“ proizvode za stanovništvo i sveobuhvatniju podršku klijentima.
Kada sagledamo aktivnosti učesnika na finansijskom tržištu u smislu zelene tranzicije, ovo će biti prvi put da će prirodna konkurencija imati viši cilj od puke utakmice za osvajanjem što većeg tržišnog kolača. Ova „ESG trka“ svima daje jedan viši smisao, a sve ono što finansijske ustanove na tom putu budu planirale i realizovale biće na korist ne samo čoveka, zajednice već i prirode i planete na globalnom nivou. Konačno, takvo prirodno stanje nadmetanja među finansijskim učesnicima dobiće svoj novi pojavni oblik, hteli mi to ili ne, bili svesni toga ili ne. Svi mi ćemo, tako, postati kooperativni umesto međusobno konkurentni.
Vreme je, dakle, da napustimo odavno ustaljenu i kratkovidu paradigmu stalnog takmičenja i pokušamo da radimo u opštem interesu, na način kako to neki među nama odavno rade. Pozivamo vas stoga da zajedničke mogućnosti da spasemo ovu planetu pretočimo u zajedničku borbu za isti cilj, a u toj borbi svi učesnici biće pobednici.
Tagovi
