Eskalacija humanitarne krize u Gazi: Opsada, glad i beznađe

Više od nedelju dana nakon što je Izrael proglasio potpunu opsadu i prekinuo snabdeve Gaze, stotine hiljada ljudi na severu Pojasa napustilo je svoje domove. Uprkos realnoj opasnosti od kopnene invazije, i naredbe Izraela za evakuaciju, većina njih ipak nema gde da ode.

Prema podacima Ujedinjnih nacija, u Gazi je oko milion Palestinaca proterano iz svojih domova, dok je, kako kaže palestinsko ministarstvo zdravlja, 2.329 Palestinaca ubijeno. Jedini put koji vodi ka granici sa Egiptom je bombardovan, a Kairo i Hamas ne dozvoljavaju ljudima da beže. Struje nema, zaliha čiste vode je sve manje, kao i goriva za potrebe medicinske pomoći. Gaza se trenutno suočava sa velikom humanitarnom krizom.

Već nekoliko dana na graničnom prelazu Rafa, sa egipatske strane, konvoj kamiona sa zalihama čeka na prekid vatre kako bi pomoć mogla neometano proći. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u utorak da je postignut dogovor oko pomoći, međutim, o detaljima dogovora se malo zna.

Još od 2007. godine, Gaza je podvrgnuta strogoj kopnenoj i morskoj blokadi od stranre Izraela koja ograničava protok ljudi i robe poput hrane i lekova. Izrael takvu strogu blokadu pravda strahom od naoružavanja Hamasa. Egipat je, upravo zbog prelaza Rafa gde Izraelci kontrolišu cirkulaciju pomoći, optužen da je podržao blokadu ograničavanjem kretanja na tom prelazu.

Svetski program za hranu (organizacija u okviru Ujedinjenih nacija) procenio je da se čak i u normalnim okolnostima više od 60 odsto stanovništva Gaze suočava sa nestašicom hrane. Prema svedočenju lokalnog stanovništva, redovi ispred pekara koje i dalje rade su nepregledni, a za kupovinu se čeka i po 10 sati.

Kriza sa hranom u Gazi nije nova stvar. Poslednjih godina uvoz hrane se povećao, dok se količina koju proizvedu stanovnici Gaze smanjila, tako da je zavisnost od eksternih dobavljača bila velika. U danima rata i pojačane blokade taj problem dodatno izbija na površinu, jer je sada uvoz potpuno u rukama Izraela.

Čak i domaću proizvodnju, koja ima manjeg udela u ukupnom snabdevanju stanovništva hranom, Izrael je u prethodnim godinama uspešno ograničio. Ribolov kao najvažnija grana poljoprivrede u Gazi svedena je na samo 10 kilometara obale kako bi se predupredilo dobavljanje oružja Hamasu. Lokalni zemljoradnici su takođe svoje semenje, đubrivo i hemikalije nabavljali preko Izraelske granice, što više nije slućaj.

Izrael je ograničio i snabdevanje čistom pijaćom vodom. Čak i pre aktuelnog sukoba, kako kažu palestinske vlasti, 90 odsto dostupne vode u Gazi nije bilo bezbedno za piće. Kada je Izrael prošle nedelje proglasio opsadu, jedini izvori vode ostali su morska voda i kanalizacijom zagađeni kanali. Mnoge porodice pribegle su bušenju privatnih bunara, većina kupuje jeftinu filtriranu vodu iz kamiona koji obilaze ulice, dok jako mali broj ljudi može da priušti sebi mineralnu vodu.

Izrael je u nedelju saopštio da je ponovo pustio vodu na jednoj „specifičnoj tački“ u južnoj Gazi. Sutradan su humanitarne organizacije ali i čelnici Hamasa to demantovali i rekli da ne postoje nikakvi dokazi da na jugu ima vode.

Dva glavna izvora električne energije u Gazi – dalekovodi iz Izraela i elektrana u Gazi – takođe su prestali da funkcionišu. Struja iz Izraela je prekinuta na početku opsade, a elektrana je prestala da radi pre skoro nedelju dana kada je nestalo resursa potrebnog za proizvodnju. Lokalni lekari i humanitarne organizacije upozorile su da će bolnice uskoro ostati bez struje.

Nedostatak električne energije otežava napore u potrazi i spasavanju nestalih civila. Palestinska civilna odbrana kaže da je veliki broj ljudi i dalje zarobljen pod ruševinama svojih uništenih domova i da ih je bez struje teško pronaći.