EU: Bajden će biti otrežnjenje, ali su SAD uvek ekonomski suparnik…

(Beta) – U političkim i vladajućim krugovima Evropske unije posle zaprepašćenja zbog „skoro državnog udara“ u Vašingtonu, vlada velika strepnja hoće li Džo Bajden kroz deset dana preuzeti mirno kormilo vlasti u Americi ili Donald Tramp, koji ne priznaje poraz na izborima, može još nečim udariti po urušenoj američkoj demokratiji.

Svetski ugledni ekonomista Toma Piketi je ocenio da „udar na Kongres u Vašingtonu pokazuje da suštinski etničko-rasni razdor preti Americi“ na duži rok, dok francuski list „Mond“ u uvodniku kaže da je „američka demokratija došla u opasnost i u jednom času stavljena van snage do čega je dovelo burno predsednikovanje koje je zemlju rascepilo na dvoje“.

„Džo Bajden će morati da obnovi tu teško uzdrmanu demokratiju“, ističe „Mond“.

Nemački portal „Dojče vele“ navodi mišljenje profesora univerziteta Harvard Danijela Ziblata da u SAD „ranije preovlađujuća većina belaca muškaraca hrišćana sad sebe vidi kao gubitnika i to je ono što delom pokreće celu ovu situaciju“.

Ziblat misli da je problem što dvopartijski sistem ne dozvoljava spasonosne koalicije u Americi i navodi da se etničko-rasna podvajanja događaju manje-više u svim zapadnim demokratijama.

Nemački politički istraživač s univerziteta u Lajpcigu Sebastijan Bukov ne misli tako i ukazuje na ključne razlike između Nemačke i Amerike.

„U Americi je tokom četiri godine demokratiju stavljao u iskušenja sam predsednik, a u Berlinu je nezadovoljnike podržavala sasvim mala ekstremna manjina u društvu“, rekao je on.

Bukov smatra da „u drugim zapadnim demokratijama nema nečeg što može da se izrodi u nasilje, u Nemačkoj je zadovoljstvo građana demokratijom u porastu“.

List italijanskih poslovnih krugova „Il sole 24 ore“ naglašava da najava Bajdenove politike, uz geslo „Kupuj američko“, 400 milijardi dolara za javne nabavke američkih proizvoda i 300 milijardi dolara za nove tehnologije i čistu energiju, „uopšte ne uklanja uzročne poluge osiromašene i do te mere zbunjene Amerike da mnogi podržavaju predsednika kome preti ‘impičment’ – ubrzano uklanjanje s vlasti“.

Trampovo političko geslo „Prvo Amerika“ ima mnogo širu socijalnu bazu nego „Kupuj američko“, primećuje taj list.

U Evropskoj uniji preovlađuje uverenje da je američko društvo u celini u ozbiljnoj krizi i postavlja se pitanje šta će uraditi Tramp u idućih deset dana, hoće li o roku ipak mirno predati vlast.

Evropske diplomate u Briselu uopšte ne kriju strah i nevericu da bi u Americi sve moglo da krene još gore, a kažu da ima i tako zabrinjavajućih pitanja i procesa o kojima svedoči i neverovatan potez predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi koja je saopštila da je s vojnim vrhom SAD razmotrila „mere da se spreči da nestabilni predsednik ne bi pokrenuo vojna neprijateljstva ili naredio nuklearni udar“.

Američki ustav daje apsolutno pravo predsedniku da krene u vojnu, nuklearnu akciju i jedino neko nezakonito naređenje daje mogućnost vojnim zapovednicima da se tome usprotive.

U osvrtima medija u EU se ukazuje i na velike nedoumice oko toga da li će preko stotinu republikanskih članova Kongresa nastaviti da „zbog velikih krađa“ osporavaju ishod predsedničkih izbora, kako će reagovati 74 miliona Amerikanaca koji su glasali za Trampa.

„Mond“ predočava da „ceo svet, zaprepašćen tolikim krhkostima Amerike, sa zebnjom očekuje odgovore“.

Za Evropu je zasad jedino jasno s kakvom politikom nove američke vlasti će se suočiti evropski partneri posle urušenog savezništva s Amerikom pod Trampom.

To se posebno odnosi na nove američke carine na evropske proizvode, pretnje američkih „eksteritorijalnih zakona“ kojima, za EU potpuno nelegalno, bivaju kažnjene evropske kompanije koje posluju s Iranom ili rade na dovršetku gasovoda Severni tok 2, sporazum o garantovanju investicija EU – Kina, zbog čega je jako ljut i Bajden isto kao i zbog zamisli u Parizu, pa i Berlinu o nekom sređivanju odnosa s Rusijom.

Poslanica u Evropskom parlamentu Mari-Pjer Vedren u dolasku Bajdena u „Belu kuću“ vidi mogućnost da se razgovara o povratku na multilateralni svetski poredak, uređen na pravilima i poštovanju svetskih organizacija.

„Ali Evropa“, podvlači ona, „ne sme da se uljuljkuje u zavaravanjima, posebno kad je trgovina u pitanju, već mora da stremi strategijskoj autonomiji i ništa ne možemo očekivati od partnera s one strane Atlantika“.

Ovakvo viđenje budućih odnosa s Vašingtonom dele mnogi analitičari, a opšti je zaključak da se mora itekako imati na umu „bitka između SAD i Kine za prevlast u svetu i tu preovladava geopolitika sukoba, Evropa ne sme dozvoliti da bude zarobljena između te dve strane i mora ih videti u pravom svetlu“.