EU i francuski izbori: Evropi preti „vuk u jagnjećoj koži“

(Beta) – Treba se bojati „vuka u jagnjećoj koži“, ocenjuje analitičar nemačkog sajta „Jurointelidžens“, ciljajući time na vidljivu nedoumicu i zebnju u javnosti i medijima EU da se na predsedničkim izborima u Francuskoj ne dogodi da pobedi nacionalistička desničarska kandidatkinja Marin Le Pen.

Jer se smatra da bi to bio veliki udarac jedinstvu Evropske unije usred ukrajinske krize i posledica pandemije koronavirusa.

Iako zasad više izgleda da sutra u prvom krugu izbora pobedi sadašnji predsednik Emanuel Makron, liberal koji okuplja francuski politički centar i zalaže se za snažniju samostalnu EU, ispitivanja raspoloženja birača pokazuju da se razlika između Makrona i Le Penove suzila na samo četiri procenta glasova.

Ćeški list Denjik ističe da je „Makron važna politička figura u Evropi, posebno u sadašnjem trenutku, jer novi nemački kancelar Olaf Šolc još nije dao svoj pečat“, a nemačko-francuski odnosi su presudni za Evropu.

Denjik navodi da je „pomisao da Makron izgubi od Le Penove, koja je anti-evropska i neumešna u EU poslovima, prava noćna grozomora“.

Italijanski dnevnik Republika ukazuje na to da je Makron u svom mandatu održao obećanja kad su u pitanju ekonomija i reforma tržišta rada, ali misli da birači mogu da mu zamere što je pokušao da doba za penziju pomeri sa 62 na 65 godina, što je izazvalo dosta socijalnih protesta, uključujući pokret Žutih prsluka.

Francuski mediji ukazuju na činjenicu da 66 odsto Francuza naglašavaju da će kupovna moć stanovništva biti jako važna za glasače, jer je i u Francuskoj došlo do rasta cena hrane i goriva, a mnogo ih brinu i nedovršena reforma penzija, zdravstvena zaštita, stanje u Evropskoj uniji, naravno i rat u Ukrajini.

Glavni ekonomista velike banke Natiksis Žan-Fransoa Roben smatra da su Evropa i svet u velikom ekonomskom kovitlacu i kaže da je „zato glasanje u Francuskoj bitno za Evropu: da li će ojačati ili se raspasti“.

Nemački list Cajt predočava da bi „kao predsednica, Le Penova Francusku izdvojila iz NATO vojne strukture, a ukupno bi Francusku udaljila od zapadnog saveza… Vladimir Putin bi bio oduševljen, pa se i evropska budućnost rešava u idućim nedeljama“.

Švedski dnevnik Ekspresen ima zamerke na Makronovo upravljanje zemljom i smatra da je Makron išao na ruku liberalizmu srednje klase i bogatih, na uštrb radnih slojeva, čime je išao na ruku političarima poput Lepenove, a napustio francusku tradiciju zasnovanosti demokratije na „klasnom savezu radnika i preduzetnika“.

Makron je u izbornom programu veoma naglašavao da želi da ojača snagu Evrope tako što će obezbediti njenu „strategijsku autonomiju“ i jačanje moći evropskih armija, a činjenica je da je Francuska imala uspešniji privredni oporavak od pandemije u odnosu na druge ključne članice EU.

Marin Le Pen je posebno isticala da francuski zakoni moraju imati prevlast nad propisima EU, ali za razliku od ranijeg zalaganja za povratak na francusku valutu, sad kaže da ne treba izlaziti iz sistema evra.

Njene glavne poruke biračima su bile usredsređene na privredni oporavak i kupovnu moć građana, a naglašavala je i da je za „ekonomski patriotizam“, energetsku nezavisnost, rekla je i da bi ponovo na granice postavila 20.000 carinika da zaustave robu i iz EU koja bi bila „štetna za nacionalne interese“, dakle dovela bi u pitanje jedinstveno tržište, temelj Unije.

Le Pen se dotakla i bolne teme ilegalne imigracije, rekavši da „ilegalni emigranti ne mogu ostati u Francuskoj“, kao i da o tome „ne mogu odlučivati međunarodna tela“, dakle EU.

Tu je bila dodirna tačka s ekstremno desničarskim kandidatom Erikom Zemurom koji je poručivao da treba proterati milion ilegalnih imigranata, uz žestoke zamerke doseljenicima građanima islamske veroispovesti, koje je optuživao da „mrze Francusku, a samo izvlače korist od nje“ .

Jedino je kandidat levice Žan-Lik Melanšon, koji je treći po broju glasova koje bi mogao privući na izborima, tu bio mnogo umereniji, a Makron se založio za mnogo strože odobravanje boravka ilegalnim imograntima i veoma pojačani nadzor spoljnih granica Unije.

U središtu kampanje se ipak našao „udar po džepu građana“, jer se inflacija i zbog posledica epidemije koronavirusa i skoka cena goriva i hrane zbog sankcija Zapada Rusiji uveliko oseća i u Francuskoj.

A jasno je i da će oštre sankcije Rusiji još više pogoditi uzvratno Evropu i Francusku, pa su se dosad svi kandidati, izuzev Makrona, izjasnili za povećanje minimalne plate koja sad iznosti 1.269 evra, kao i prihoda zaposlenih uopšte.

Opšte je zalaganje za povećanje socijalnih davanja porodicama, Makron se, recimo, zalaže da država jamči čuvanje svakog deteta mlađeg od tri godine, svi misle da jako treba pooštriti kaznjavanje nasilja nad ženama.

Takođe je opšte zalaganje za poboljšanje uslova rada i zarada medicinskog osoblja i mnogo veće ulaganje države u javne bolnice i medicinske ustanove, imajući u vidu loša iskustva u pandemiji koronavirusa.

U kampanju se uplelo i pitanje ozakonjavanje upotrebe marihuane, a za to se jedini izričito zalaže Melanšon, dok su ostali za i dalju zabranu, pa i oštrije kažnjavanje.

Stav glavnih predsedničkih kandidata kad je u pitanju rat u Ukrajini, ide od stava Melanšona da treba zavoditi sankcije Rusiji i neutralnosti Ukrajine, kandidatkinja desnice Valeri Pekres da sankcijama pre svega treba ciljati na Putinove saradnike i Makrona da treba nastaviti sa sankcijama “ čim neka granica bude pređena“ i dostavljati oružje Kijevu.

Dok Mari Le Pen misli da rešenje treba naći akcijom kroz UN i upozorava, da sankcije Rusiji imaju loše ekonomsko-socijalno povratno dejstvo na Francuze, a Zemur, uz osudu ruske intervencije, naglašava da nikako ne treba prihvatiti ulazak Ukrajine u NATO.

Skoro svi kandidati misle da Francuska treba da napusti članstvo u NATO ili bar da izađe iz vojne strukture Atlantskog saveza, dok Makron, koji je svojevremeno izjavio da je „NATO doživeo moždani udar“, sad u svetlu ruske intervencije u Ukrajini poručuje da se ustrojstvo i ciljevi NATO moraju preispitati.